Oca su mi ranili, bio je invalid do smrti: Porodica Bojana Vaskovića prošla kroz agoniju

Bojan Vasković, frontmen popularnog benda “Lexington”, poznat je po svom nasmejanom licu koje gotovo nikada ne silazi sa njegovog lica. Sa suprugom Aleksandrom, koja mu je podrška i partner u životu, stvorio je srećnu i stabilnu porodicu, a sa svojim bendom postigao značajne muzičke uspehe. Bend je čak napunio “Plavu dvoranu” u Sava Centru tri puta, što je za svakog umetnika veliki poduhvat. Ipak, iza svega toga stoji duboka emotivna pozadina, jer su Bojan i njegova porodica prošli kroz mnoge teške trenutke, koji su ostavili neizbrisiv trag na njegovoj duši.

Na samom početku svog života, Bojan Vasković je bio suočen sa ratnim strahotama koje su obeležile njegovu mladost. Naime, njegov otac, koji je bio ključna figura njegovog odrastanja, ranjen je u ratu u Sarajevu, a ta povreda je zauvek promenila živote svih članova porodice. Bojan je kroz sve te godine nosio rane koje su nastale tokom tih traumatičnih događanja, a posebno su ga potresli momenti kada je, kao dete, morao da beži iz grada pod pretnjom života. Za njega, detinjstvo je bilo obeleženo ratnim strahotama, bežanjem kroz šume, izbegličkim kampovima i životom u stalnom strahu za sigurnost svoje porodice.

• Prema saznanjima Blica, Bojan Vasković je jednom prilikom ispričao kako su, tokom tih ratnih dana, on i njegova porodica bili primorani da beže kroz Sarajevo. “Pucalo se, to je bio konvoj ljudi koji se povlačio, ljudi su ginuli od granata, metaka, gazili smo preko mrtvih bukvalno u tom povlačenju”, prisetio se Bojan tih trenutaka u emisiji “Preživeli”. Tada, iako je bio još dete, Bojan je prvi put u životu rekao svom ocu: “Tata, ja se bojim”. Uprkos svim teškoćama, Bojan i njegov otac su se morali razdvojiti, jer je otac pokušavao da spasi svoje roditelje, dok je Bojan bio primoran da ostane sa rodbinom i komšijama. Nakon tih događanja, Bojan je proživeo mnoge teške trenutke, od kojih su neki uključivali i boravak u izbegličkim kampovima, a srceparajući deo njegove priče je bio trenutak kada je morao da živi bez svog oca.

Otac Bojana Vaskovića, koji je bio ranjen tokom rata, posle toga je ostao nepokretan, a porodica je bila primorana da se preseli. “Kasnije je prebačen hitno na VMA, usledile su tri godine rehabilitacija i mi smo svi došli za Beograd da budemo sa njim”, otkrio je Bojan u svojoj ispovesti. Bojan je istakao da je, uprkos ogromnoj žrtvi koju su svi podneli, otac, i dalje bio najvažniji oslonac u njegovom životu. “Niko tada nije razmišljao da nećemo moći da se vratimo u Sarajevo, to je bilo naše ognjište”, rekao je Bojan. Kada su se smirili, njihov život je postao izazovan, ali nikad nisu gubili nadu, a Bojanova mama je bila snaga koja je nosila celu porodicu. Unatoč svim teškoćama, roditelji su uspeli da stvore srećno okruženje za decu.

• Iako je kroz sve te teške situacije prošao, Bojan nije bio sam. On je imao podršku svog oca, koji je uprkos tome što je 25 godina bio u kolicima, zadržao pozitivan duh i vedrinu. “Slušao je ljude iz okruženja kada imaju neke probleme i kaže im: ‘Ma samo vidi mene, nemaš nijedan problem’”, ispričao je Bojan o svom ocu, koji je bio izvor snage za celu porodicu. Ova emotivna ispovest o njegovom ocu, koji je uprkos svemu, pružao podršku i ljubav, još više otkriva koliko su teške životne okolnosti oblikovale Bojanovu ličnost. Prema informacijama iz “Sceniranja”, Bojan se priseća kako je njegov otac bio prisutan u njegovim najvažnijim trenucima, pružajući mu podršku bez obzira na to što je bio fizički ograničen. Bojan ističe da je njegov otac uvek znao da pruži pravi savet u pravom trenutku, iako nije uvek mogao fizički da pomogne.

Jedan od najtežih trenutaka u Bojanovom životu bio je odlazak njegovog oca. “Bez obzira na to što smo poslednjih godina života proveli zajedno baš dosta vremena, to me teši, ali voleo bih da sam mu još nešto rekao”, rekao je Bojan o svom ocu, koji je preminuo prerano, ali koji je ostavio neizbrisiv trag u njegovom životu. “On je bio možda najvažnija figura za mene. Bio mi je podrška ceo život”, rekao je Bojan, naglašavajući koliko mu je otac značio i koliko mu je pomogao da se nosi sa svim izazovima koji su dolazili.

Iako su prošle godine od tih teških trenutaka, Bojan i danas nosi lekcije koje mu je njegov otac preneo. Na kraju, priča Bojana Vaskovića je priča o borbi, ljubavi, gubitku, ali i nadi, koja traje i u najtežim vremenima. Uprkos svim nepravdama i tragedijama koje su ih zadesile, Vaskovići su ostali snažni, a Bojan je danas uspešan umetnik koji sa ponosom nosi sećanja na svog oca i sve što je preživeo.