U današnjem izdanju Vam donosimo priču koja objašnjava da diploma ne znači nužno da je neko obrazovan ili pametan, već je stvar u načinu kako taj neko razmišlja i radi stvari…
U današnjem društvu često se pogrešno poistovećuju obrazovanost i formalne kvalifikacije, poput diploma ili visokog statusa. Mnogi su skloni da veruju da neko postaje obrazovan samim tim što poseduje univerzitetsku diplomu ili zauzima određeno mesto u društvenoj hijerarhiji. Međutim, suština obrazovanosti prevazilazi granice formalnih simbola i ne može se svesti na papir ili titulu. Ona se prepoznaje u načinu na koji čovek razmišlja, u njegovoj radoznalosti, otvorenosti prema promenama i spremnosti da uči tokom čitavog života.
Obrazovanost nije vidljiva kroz skupe odeće, pametne telefone ili zvučne titule. Često se dešava da pojedinac, iako poseduje sve spoljašnje znakove uspeha, u ponašanju i shvatanju pokazuje odsustvo stvarne širine duha i kritičkog mišljenja. Jednostavan primer iz svakodnevnog života može osvetliti ovu razliku.
- Jednog prolećnog dana, dvoje ljudi upitalo je prolaznike kako da pronađu ulicu koja se nalazila na samo nekoliko koraka od njih. Bili su moderno obučeni i imali savremene telefone, ali im nije palo na pamet da sami ukucaju ime ulice u aplikaciju za navigaciju. Njihovo ponašanje odavalo je zavisnost od drugih, nedostatak inicijative i nesposobnost da praktično primene alat koji imaju u rukama. Ovaj primer govori mnogo više nego što se na prvi pogled čini – posedovati sredstva ne znači automatski znati kako ih koristiti. To je jasna razlika između formalnog znanja i istinske obrazovanosti.
Prava vrednost obrazovanja ne ogleda se u jednoj tački na papiru, već u neprekidnom procesu. Obrazovanost znači biti sposoban da se uči, da se preispituju prethodna znanja i da se stiču nova. Filozof i sociolog Alvin Toffler davno je upozorio da u 21. veku nepismeni neće biti oni koji ne znaju da čitaju i pišu, već oni koji ne umeju da uče, zaborave i ponovo nauče. Ta misao i danas snažno odzvanja, jer se svet menja neverovatnom brzinom, a oni koji se ne prilagođavaju rizikuju da ostanu iza.
- Biti obrazovan danas znači posedovati fleksibilnost da se prihvate nove okolnosti, samoinicijativu da se traga za znanjem bez čekanja da ono bude servirano, radoznalost koja pokreće na istraživanje i spremnost da se sagleda šira slika. Konstantin Simonov je jednom rekao da se obrazovan čovek razlikuje od neobrazovanog po tome što shvata da njegovo znanje nikada nije potpuno. Upravo ta svest o sopstvenim ograničenjima čini ljude spremnima na stalno usavršavanje. Oni ne veruju da su stigli do kraja puta, već se svakog dana pitaju šta novo mogu da nauče i kako da rastu.
Istinski obrazovan pojedinac nije onaj koji zna sve, već onaj koji ume da pronađe odgovor na ono što ne zna. Takav čovek se ne stidi da prizna neznanje, ne plaši se da postavlja pitanja i ne očekuje da mu rešenja uvek budu ponuđena. On sam traga, istražuje i oslanja se na različite izvore kako bi došao do novih uvida. Njegova znatiželja je stalna, a knjige, predavanja, kursevi i članci predstavljaju neiscrpne izvore iz kojih crpi inspiraciju i informacije.
Osobe koje se ističu istinskom obrazovanošću obično gaje samopouzdanje u procesu učenja. Za njih izazovi nisu prepreka, već prilika za rast. Oni su otvoreni za promene i ne posmatraju ih kao pretnju, već kao sastavni deo života. Kritičko mišljenje im omogućava da preispituju ono što čuju i vide, da povezuju informacije i izvlače sopstvene zaključke. Tehnološka pismenost im služi kao alat da prošire znanje, da istražuju i da komuniciraju sa svetom, umesto da se njome pasivno služe.
- Kada se suoče sa problemom, takvi ljudi ne ostaju pasivni. Oni se pitaju gde mogu da nađu rešenje, kome mogu da se obrate i šta im je potrebno da bolje razumeju situaciju. Njihov pristup zasniva se na aktivnom učenju i ličnoj odgovornosti. U savremenom društvu, promena je postala ključna reč. Kao što je Toffler naglasio, promena nije samo neizbežna, ona je sama srž života. Ko se opire promeni, zapravo se opire životu i ostaje zarobljen u statičnosti, ma kakve diplome posedovao. Društvo danas zahteva stalnu prilagodljivost – u poslu, tehnologiji, međuljudskim odnosima i unutrašnjem razvoju. Onaj ko ne uči i ne menja se, gubi korak sa svetom.
Obrazovanje zato ne treba posmatrati kao završen proces, već kao putovanje koje traje ceo život. Njegova vrednost nije u priznanju koje dobijamo od drugih, već u unutrašnjoj sposobnosti da rastemo, menjamo se i tražimo smisao u onome što učimo. To je ono što razlikuje istinski obrazovanog čoveka od onoga ko se oslanja samo na formalne simbole znanja.
