Jedna od najčešćih stvari od kojih ljudi stradaju jeste infarkt,Naš današnji članak je posvećen upravo tome kako sprečiti i reagovati na vreme.U nastavku pročitajte par saveta koji bi Vam mogli jako pomoći ukoliko se Vi ili neko u Vašoj blizini nađe u ovakvoj situaciji..
- Srčani udar, ili infarkt miokarda, jedno je od najopasnijih i najizazovnijih medicinskih stanja s kojim se čovek može suočiti. U današnje vreme, kada stres, nezdrava ishrana i manjak fizičke aktivnosti postaju svakodnevica, ova pojava sve češće pogađa i mlađe osobe, bez obzira na pol. Upravo zato, od izuzetne je važnosti da svako od nas zna kako da prepozna simptome i reaguje u slučaju srčanog udara – bilo da se radi o nama samima ili osobi u našem okruženju.
Infarkt nastaje kada dođe do prekida dotoka kiseonika do dela srčanog mišića, obično zbog začepljenja jedne od koronarnih arterija. Bez pravovremene pomoći, taj deo srca počinje da odumire, što može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući smrt. Brza i pravilna reakcija u prvih nekoliko minuta može biti presudna za ishod.
- Najčešći simptomi koji ukazuju na srčani udar uključuju jak bol ili pritisak u grudima, koji ne prestaje nakon nekoliko minuta i može se širiti prema vratu, vilici, levoj ruci ili leđima. Pored toga, mogu se javiti otežano disanje, vrtoglavica, hladan znoj, mučnina i iznenadni osećaj slabosti. Neki ljudi osećaju i neobjašnjivu teskobu, kao da „nešto nije u redu“, čak i pre nego što se pojavi fizička bol.
U takvim situacijama, najvažnije je odmah pozvati hitnu pomoć. Ali dok pomoć ne stigne, postoje koraci koji mogu pomoći da se stanje stabilizuje i poveća šansa za preživljavanje. Jedna od tehnika koja se preporučuje, posebno ako je osoba sama i oseća da gubi svest, jeste kombinacija dubokog disanja i snažnog kašljanja. Suština ove metode je u tome da se dubokim udahom unosi kiseonik, dok snažan kašalj podstiče ritmičko stezanje grudnog koša, što može pomoći u održavanju cirkulacije i srčanog ritma.
- Postupak je sledeći: duboko udahnuti i zatim snažno zakašljati, kao da pokušavate pročistiti pluća, svakih nekoliko sekundi. Ova radnja se može ponavljati tokom jednog do dva minuta i može pomoći da se srce stabilizuje do dolaska hitne pomoći. Iako ovo nije lek, u određenim okolnostima može kupiti dragoceno vreme.
Statistike pokazuju da veliki broj ljudi koji dožive infarkt ne preživi upravo zbog toga što se ne prepozna na vreme, ili što se prekasno potraži pomoć. U Srbiji, na primer, procenjuje se da svake godine više od deset hiljada ljudi pretrpi srčani udar. Najugroženiji su muškarci stariji od 40 godina, ali se sve češće beleže i slučajevi kod mlađih osoba i žena.
- Zbog toga je edukacija od izuzetnog značaja. Naučiti kako da prepoznamo simptome, kako da reagujemo i kako da primenimo osnovne mere prve pomoći može napraviti ogromnu razliku. Osim toga, ne smemo zaboraviti ni na preventivne mere. Zdrav način života, redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, prestanak pušenja i ograničena konzumacija alkohola, kao i kontrola krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, značajno smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Ulaganjem u sopstveno zdravlje i svest o važnosti preventivne brige o srcu, možemo uticati na to da budemo spremni i u kriznim situacijama. Srce je temelj našeg života – ono radi neprestano, bez pauze. Na nama je da mu uzvratimo pažnjom, brigom i pravovremenom reakcijom kada nam šalje signale da nešto nije u redu.
