Poznata proročica Baba Vanga je svoju slavu stekla još za života ali njena posthumna slava se ne može meriti ni sa jednom drugom proročicom.U nastavku današnjeg članka vam donosimo par njenih genijalnih saveta za blagostanje i sreću u Vašem domu..
- Baba Vanga, bugarska vidovnjakinja i narodna isceliteljka, ostala je upamćena po nizu proročanstava koja su navodno predvidela mnoge važne svetske događaje. Iako je tokom života bila poznata u uskom krugu ljudi, šira popularnost ju je zadesila tek posle smrti, kada su se neka njena predviđanja, poput napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine, počela povezivati sa stvarnošću. Ipak, osim svojih zagonetnih proročanstava, Vanga je često delila i savete o zdravlju, dugovečnosti i načinu života.
Prema njenim rečima, zdravlje ne počinje u apoteci, već u svakodnevnim navikama i našem odnosu prema prirodi. Vanga je verovala da ljudi sve više zaboravljaju koliko su povezani sa zemljom i koliko nam ta povezanost znači za telesnu i duhovnu ravnotežu. Zato je savetovala da se leti što više hoda bosim nogama. Direktan kontakt sa zemljom, tvrdila je, ima lekovito dejstvo – vraća nas prirodnom izvoru energije i pomaže telu da se oslobodi nakupljenog negativnog naboja.
- Deci je, prema njenom učenju, neophodno dozvoliti igru u prašini, travi, blatu – jer kroz takav kontakt sa prirodom jačaju imunitet i razvijaju zdrav odnos prema svetu oko sebe. Smatrala je da je moderna sterilnost neprirodna i da šteti kako deci, tako i odraslima.
Vanga je naročito isticala značaj biljaka i prirodnih napitaka. Preporučivala je kupanje u vodi u kojoj su kuvane lekovite trave, tvrdeći da se korisni sastojci iz biljaka najbolje apsorbuju upravo kroz kožu. Takva kupka nije samo fizičko čišćenje, već i duhovno osveženje, kako je govorila.
- Njena ishrana bila je jednostavna i oslanjala se na skromne, ali nutritivno bogate namirnice. Jedanput nedeljno savetovala je da se jede kuvano žito i pije voda u kojoj je kuvano, jer je, kako je tvrdila, to prirodni eliksir za creva i celokupni organizam. Podržavala je unos tečne hrane – supa, čorbi, variva sa mnogo povrća i bez teških dodataka. Mlečni proizvodi, posebno jogurt i surutka, prema njenim rečima, održavali su crevnu floru zdravom i telu davali neophodne proteine.
Zagovarala je umerenost u svemu. Govorila je da čovek nije stvoren da jede u izobilju: „Da jeste, imali bismo dva stomaka, a ne jedan“. Zato je često naglašavala da prejedanje iscrpljuje organizam i da ne postoji lek koji može da izleči posledice dugotrajnog unosa previše hrane.
- Vanga je posebno cenila raž i preporučivala ražani hleb kao osnovnu namirnicu u ishrani. Meso i masnoće su, po njenom mišljenju, trebalo svesti na minimum. Verovala je da biljke i plodovi zemlje imaju sve što čoveku treba, a višak mesa narušava balans tela.
Kao veliki protivnik duvanskog dima, Vanga je upozoravala na štetnost pušenja, ne samo za pušača, već i za sve oko njega. Ipak, bila je prilično pragmatična kada je reč o alkoholu – verovala je da jedna do dve čašice domaće rakije dnevno, pre obroka, mogu pomoći u dezinfekciji organizma i poboljšanju cirkulacije.
- Šećer je, u njenom sistemu vrednosti, bio jedan od glavnih uzročnika bolesti savremenog čoveka. Savetovala je da se njegova upotreba svede na minimum, a da se zaslađivanje obavlja medom, suvim voćem ili biljnim sirupima.
Konačno, njen savet koji je možda najvredniji, a najmanje se odnosi na fizičko zdravlje, jeste poziv na mir, izbegavanje stresa i življenje u skladu sa sopstvenim unutrašnjim glasom. „Ako imate priliku, radite ono što volite“, govorila je. Jer zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već stanje celokupnog blagostanja – tela, uma i duše.
