Bio je običan petak uveče i niko ništa nije slutio da će se dogoditi, sve dok Anita, mlada žena kojoj je život se smračio onog dana kada je odlučila da se uda…
U domu porodice Kapoor te večeri je vladala teška tišina, ona vrsta koja nastaje tek nakon velikog sukoba. Raj je sedeo na ivici kreveta, dok je njegova majka, Sharda Devi, spokojno disala kraj njega. Njeno prisustvo u njemu je izazivalo neobičnu mešavinu ponosa i krivice. Ubeđivao je sebe da je postupio ispravno, da je njegova Anita, kao i sve žene udata za sina indijske majke, trebalo da pokaže više poštovanja prema svekrvi, bez obzira na njeno ponašanje.
Ponavljao je u sebi kako Anita mora da „nauči svoje mesto“, uveren da ispravlja navodnu grešku. Nije znao da je upravo tim uverenjem nepovratno uništio odnos sa ženom koja ga je volela bezuslovno. Njihova priča je počela mnogo pre te noći. Kada je Raj prvi put najavio da želi da oženi Anitu, devojku iz drugog kraja zemlje, Sharda Devi se tome žestoko usprotivila. Tvrdila je da prava snaha mora biti iz njihove zajednice, da poštuje njihovu tradiciju i običaje. Anita je sa svoje strane bila nežna, tiha, ali odlučna. Obećala je da će biti dobra snaha i deo porodice, ukoliko joj se samo uzvrati osnovnim poštovanjem. Nažalost, u kući kojom je majčina reč dominirala, iskrenost je bila bezvredna.
- Nakon venčanja, Anita se istinski trudila da zadobije Šardino poverenje. Učila je recepte koje je svekrva volela, ustajala pre svih kako bi spremila hranu, čistila kuću i pružala negu Rajevom bolesnom ocu. Ali njeni napori nisu nailazili na priznanje. Sve što bi uradila, smatralo se pogrešnim. Zamerke su stizale zbog svake sitnice — od toga kako je pripremila čaj, do načina na koji je presavila sari. Raj je, slepo verujući majci, ćutao.
Rodjenje njihovog sina donelo je tek prividnu radost. Anita je mislila da će beba ujediniti porodicu, da će konačno biti prihvaćena. Međutim, tek tada su počeli pravi sukobi. Sharda Devi je preuzela sve odluke u vezi deteta, ubeđena da njeno iskustvo nadmašuje sve. Svaki put kada bi Anita iznela sopstveno mišljenje, nailazila bi na prezir, uvrede i ignorisanje. Raj je sve to posmatrao nemo, tražeći opravdanja za majku. Govorio je sebi da samo želi najbolje. Ali Anitine suze su svakim danom čvršće lomile temelje njihovog braka. Prelomni trenutak došao je kada je njihov sin jedne noći dobio visoku temperaturu. Anita nije oka sklopila, bdila je kraj deteta, brišući mu znoj sa čela. Ujutru su stigli gosti, a Sharda Devi je hladnokrvno naredila Aniti da ide u nabavku i spremi ručak. I pored iscrpljenosti, Anita je hrabro rekla da kuvanje može da sačeka.
- Te reči su razgnele staricu. Raj, preplavljen stidom pred rođacima, prvi put je izabrao ponos ispred ljubavi. Odveo je Anitu u praznu sobu bez tepiha, bez kreveta, i zaključao je. Rekao je da će tu prespavati, ne shvatajući da je time zauvek razorio ono što je ostalo od njihovog braka. U zoru, soba je bila prazna. Ostale su samo marama i jedna dečja igračka. Komšinica je kasnije rekla da je videla Anitu kako s koferom napušta kuću, suznih očiju. Povukla se kod svojih roditelja, onde gde je nekada bila voljena i poštovana. Kada ju je Raj napokon dobio na telefon, rekla je da će tražiti razvod i da njihovo dete ostaje sa njom.
Na njegovo iznenađenje, ubrzo je stigao i zvanični zahtev za razvod. U obrazloženju, stajalo je da je pretrpela mentalnu okrutnost od strane muža i njegove porodice. Raj je bio skrhan, ali majka je i dalje verovala da Anita samo pokušava da ga kazni. Glasine su se brzo širile, a Raj je postao predmet osude. Svaka reč tuđih komentara bila je poput oštrog noža.
- Ne mogavši da nastavi sa svakodnevicom, Raj je počeo da sagledava svoje greške. U kući je svuda pronalazio tragove Anite — u njenim stvarima, u mirisu deteta, u tišini koja je ostala. Kada mu je tetka jednom došla u posetu, izgovorila je jednostavnu rečenicu: „Žena koja odluči da ode, ne odlazi bez razloga.“ Tih reči Raj se dugo sećao. Te noći, pod zvezdanim nebom, shvatio je da nije bio ni dobar muž ni zreo čovek. Da je živeo pod teretom tuđih očekivanja, zaboravljajući ono najvažnije — ljubav i poštovanje.
Odlučio je da se promeni i bori, ne iz ponosa, već iz želje da ispravi greške. Možda će biti prekasno, možda Anita nikada neće moći da oprosti, ali on je znao jedno — više nikada neće ćutati dok neko pati zbog njega. U toj tihoj, hladnoj noći, započela je njegova lična borba za oproštaj i iskupljenje.
