šta biste rekli da saznate za mesto koje se zove “najsrećnije ostrvo na svetu”,mesto u kojem kako tvrde meštani skoro svako doživi 100 godina? U nastavku današnjeg članka Vam prenosimo priču sa Grčkog ostrva koje pleni pažnju lepotom i misitikom..
- Grčko ostrvo Ikarija, smešteno u Egejskom moru, jedno je od retkih mesta na planeti koje je dobilo status tzv. „Plave zone“ – regiona u kojima ljudi žive neuobičajeno dugo, često prelazeći granicu od sto godina života. Zapanjujuće je da čak 13% stanovnika Ikarije koji su učestvovali u jednoj studiji iz 2009. godine ima više od 80 godina, što je znatno više od svetskog proseka. Poređenja radi, u Severnoj Americi i Evropi takvih osoba je svega oko 4%, a na globalnom nivou samo 1,5%.
Dajan Kočilas, kulinarska stručnjakinja i autorka brojnih knjiga o grčkoj kuhinji, ima porodične korene upravo s ovog ostrva i već gotovo dve decenije vodi školu kuvanja u svom domu na Ikariji. Njen pogled na ishranu stanovnika ovog ostrva temelji se ne samo na ličnom iskustvu već i na dubokoj povezanosti s tradicijom i svakodnevnim životom lokalnog stanovništva.
- Jedna od osnovnih karakteristika ishrane Ikarijaca jeste visoka prisutnost pasulja i mahunarki. Leblebije, sočivo, pasulj i suvi grašak nalaze se na jelovnicima gotovo svakog dana. Ove biljke ne samo da su bogate vlaknima i biljnim proteinima, već su i zasitne, pa omogućavaju zdravu i dugotrajnu energiju. Zamena mesa ovim sastojcima doprinosi dugovečnosti, smanjujući rizik od hroničnih bolesti.
Beli luk je još jedan nezaobilazan element ove ishrane. Ne koristi se samo zbog ukusa, već i zbog brojnih zdravstvenih benefita – antibakterijskih svojstava i uticaja na jačanje imuniteta. Ikarijanci ga često kombinuju s biljnim čajevima, đumbirom i medom, posebno kod prvih znakova prehlade.
- Žitarice celog zrna takođe čine osnovu ikarijske kuhinje. Bilo da je reč o bulguru, faru, integralnoj testenini ili testeninama na bazi mahunarki, stanovnici Ikarije biraju ono što nije prerađeno i što sadrži visoku nutritivnu vrednost.
Bilje i začini su neizostavni – na ostrvu uspeva mnoštvo aromatičnih biljaka kao što su origano, ruzmarin, majčina dušica, nana i lovorov list. Njihova upotreba ne samo da obogaćuje ukus hrane, već doprinosi i boljem varenju i ukupnom zdravlju.
- Orašasti plodovi poput badema, oraha i pistaća, kao i tahini od susama, redovno se konzumiraju, pružajući telu zdrave masti, vitamine i antioksidanse. Uz njih se neraskidivo vežu i masline, koje se često jedu same ili u salatama, a iz njih se dobija jedno od najvrednijih kulinarskih blaga Mediterana – ekstra devičansko maslinovo ulje. Ovo ulje je osnov svih obroka, koristi se u kuvanju i kao dodatak gotovo svakom jelu.
Zanimljivo je i da mnogi stanovnici Ikarije koriste prirodnu morsku so koju sakupljaju ručno u prirodnim bazenima duž obale. Ona je znatno manje prerađena od industrijske soli i bogatija mineralima, što doprinosi i boljem ukusu i zdravlju.
- Med je još jedna svakodnevna namirnica na ostrvu. Stanovnici Ikarije ga konzumiraju svakog jutra – kašiku čistog meda, kao prirodnog zaslađivača i snažnog antioksidansa. Za razliku od rafinisanog šećera, med pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, a ima i antibakterijska svojstva.
Sušeno voće poput smokava i suvog grožđa koristi se i u slatkim i u slanim jelima. Dajan posebno ističe njihovu upotrebu u salatama i jelima s pirinčem, gde unose notu slasti i dodatnu hranljivu vrednost.
- Kao fermentisana namirnica, jogurt je važan deo svakodnevne ishrane. Tradicionalni jogurt na Ikariji se pravi od kozjeg mleka, a karakteriše ga bogat, kiselkast ukus i prirodni probiotici. Čak i oni koji inače ne podnose laktozu često bez problema konzumiraju ovaj domaći jogurt ili kozje mleko.
Na kraju, tu su i sirevi – prvenstveno feta, ali i drugi fermentisani proizvodi od kozjeg i ovčijeg mleka. Oni su hranljivi, bogati kalcijumom i lako svarljivi, posebno za ljude koji izbegavaju kravlje mleko.
- Sve u svemu, ikarijska ishrana se ne bazira na ekskluzivnim ili teško dostupnim namirnicama. Naprotiv, njen temelj čine jednostavne, prirodne i minimalno prerađene namirnice koje se kombinuju sa ljubavlju, strpljenjem i poštovanjem prema telu i životu. Upravo ta filozofija – uz osećaj zajedništva, fizičku aktivnost i odsustvo stresa – možda i jeste tajna njihove zapanjujuće dugovečnosti.
