Nije tajna da vera u Boga i Duh sveti donosi blaženstvo svakoj osobi bez obzira koje veroispovesti bila.U današnjem članku sam za Vas prenela ispovest jednog čoveka od kojeg su skoro svi digli ruke a on je svoj spas i izlečenje pronašao u manastiru smeštenom u Srbiji.U nastavku uživajte čitajući ove emotivne retke a pogledajte i video svedočanstvo..
- U srcu istočne Srbije, među gustim šumama i tihim brdima, nalazi se manastir Tumane — mesto koje neprestano privlači vernike, putnike, ali i one koji tragaju za utehom, nadom i čudom. Ovaj manastir, sa svojom dugom i bogatom istorijom, danas je postao simbol vere, isceljenja i duhovnog preporoda. Mnogi koji su kročili u njegovu portu tvrde da su doživeli nešto više od obične molitve — istinsko prosvetljenje, olakšanje, pa čak i čudesna isceljenja.
Jedna od priča koja posebno odjekuje jeste priča Đorđa i Andre iz Beograda. Njihov put ka roditeljstvu bio je dug i pun prepreka. Nakon Andrine teške borbe sa karcinomom, činilo se da su im šanse da dobiju dete gotovo nepostojeće. Međutim, kada su čuli da se u manastiru Tumane svakodnevno čitaju molitve za porod, odlučili su da pokušaju. Kako sami kažu, vest o manastiru im je dolazila u različitim trenucima, kao znak. Godinu dana nakon posete Tumanu, u naručju su držali svoje dete. Njihovo svedočanstvo odiše zahvalnošću i verom. Đorđe jednostavno kaže: „Blagosloveni smo.“
- Sličnu priču ispričala je i Vasa Zvezdakovska iz Prilepa, Makedonija. Nakon što je 2020. operisala karcinom, tražila je način da se približi Bogu. Put je, kako kaže, počeo snom u kojem je videla manastir Tumane. Taj san doživela je kao poziv. Kada je konačno došla, osetila je da je stigla kući. Vasa svedoči da je u ovom manastiru pronašla svoj duhovni mir i preporod. Počela je da posti, redovno se moli i živi sa verom koja je, kako kaže, iscelila njeno srce, ako ne i telo. Zahvaljuje se svecima koji su je „pozvali“ — Svetom Zosimu, Jakovu i Nektariju.
Još jedna dirljiva ispovest dolazi od Nebojše Tadića i njegove supruge Milice, koji žive u Austriji. Posle deset godina borbe sa neplodnošću, odlučili su da posete manastir Tumane. Učinili su to sa iskrenom verom i nadom. Dva meseca nakon njihove molitve, Milica je zatrudnela. Njihov sin Vukan danas je svedok njihove vere i upornosti. Za ovaj bračni par, to nije samo lična pobeda, već dokaz da čuda i dalje postoje.
- Nikola Jelić iz Šida govori o svom putu ka isceljenju na način koji podseća na hodočašće vere. Nakon što mu je otkriven zloćudni tumor koji se proširio, nije tražio pomoć samo u medicini, već i u molitvi. Posetio je manastir Tumane, bez ikakvih dodatnih terapija ili lekova. Kada je ponovo otišao kod lekara, nalaz je pokazao da je bolest nestala. Njegova doktorka je ostala zapanjena. Na pitanje šta je koristio, jednostavno je odgovorio: „Bio sam u Tumanu.“
Manastir Tumane nije samo arhitektonska lepota i istorijsko zdanje. On je živo svedočanstvo duhovne snage vere. Ove priče govore o nadi u najtežim trenucima, o tome kako ljudi, suočeni sa neizvesnošću i bolom, pronalaze snagu u nečemu većem od sebe. Bilo da je reč o isceljenju, ostvarenju roditeljstva, ili unutrašnjem miru, jedno je sigurno — oni koji posete ovaj manastir često odlaze promenjeni.
- Čak i za one koji nisu duboko religiozni, priče iz Tumana mogu biti podsetnik na snagu vere, zajedništva i nade. U svetu prepunom izazova i brzine, ovakva mesta i iskustva nas podsećaju na važnost duhovnog balansa, sabranosti i poverenja u nešto što nadilazi svakodnevnicu.
Možda je upravo to najveće čudo Tumana — što spaja prošlost sa sadašnjošću, svetovno sa duhovnim, i čoveka sa sobom samim.
