U životu nikada nismo sigurni šta nam on nosi pa tako da pokušavamo sve da dočekamo sa rukama širom otvorenim, ali ponekad neke stvari bude teško prihvatiti kakvim jesu. U nastavku ovog članka Vam donosimo priču o jednoj devojci koja je morala da prihvati i nauči da živi sa jednom od najvećih kazni koje život može doneti…
Grejs Spens Grin imala je svega 22 godine kada se njen život promenio iz korena. Tog dana 2018. godine, dok je prolazila kroz tržni centar u Londonu, doživela je nešto nezamislivo – nepoznati muškarac je skočio sa trećeg sprata i pao direktno na nju. Udarac koji je usledio ostavio je Grejs nepokretnu od grudnog koša nadole. Prvo čega se seća jeste kako je vrištala, zbunjena i uplašena, bez ikakvog osećaja u nogama, dok je telo muškarca ležalo tik pored nje.
- Do tada je bila studentkinja medicine, posvećena učenju kako da pomogne drugima. Nije ni slutila da će se i sama naći u situaciji u kojoj će morati da se bori za vlastito zdravlje i dostojanstvo. Znala je teorijski sve o povredama kičme, ali ono što je usledilo bio je izazov mnogo dublji od onoga što je učila iz knjiga.
U početku joj je bilo teško da prihvati stvarnost. Psihološki šok bio je ogroman. Nije mogla da se pomiri sa idejom da će zauvek biti vezana za invalidska kolica. Uveravala je sebe da je došlo do greške, da to nije njen put, da ona „nije invalid“. Osećaj nemoći i gubitka kontrole nad sopstvenim telom bio je težak udarac za njeno samopouzdanje.
- Posebno ponižavajućim je doživljavala trenutke kada je iz uloge buduće lekarke prešla u ulogu pacijenta. Osećala je kako gubi autonomiju, kako više nije ona koja odlučuje, već neko o kome drugi brinu. To iskustvo probudilo je u njoj novu dimenziju saosećanja koju ranije nije imala priliku da razvije.
Tokom boravka na rehabilitaciji, polako je učila da prihvati stanje u kojem se našla. Pored fizičkog oporavka, veliku snagu crpela je iz odnosa koje je izgradila sa drugim pacijentima. Jedan od njih bio je Vins, muškarac u četrdesetim godinama koji je ranije radio kao skelar. Njihovo prijateljstvo postalo je duboko i iskreno, jer su zajedno prolazili kroz slične izazove. Danas su i dalje u kontaktu, a Vins je među zvanicama na njenom venčanju.
- Grejs je kroz sve to doživela i ličnu transformaciju. Kao studentkinja medicine imala je nesvesne predrasude – verovala je, poput mnogih, da osobe sa invaliditetom vode manje ispunjen život. Nakon nesreće, te misli su joj postale jasno pogrešne. Danas, kao kvalifikovani lekar, smatra da je upravo to iskustvo bilo njena najvažnija lekcija. Naučila je šta znači poštovati nečije dostojanstvo i koliko je važno omogućiti pacijentima da se osećaju kao aktivni učesnici u svom lečenju.
Njeno vreme provedeno među pacijentima sa sličnim povredama nije je samo naučilo medicinskoj praksi – otvorilo joj je oči za brojne društvene barijere sa kojima se suočavaju ljudi sa invaliditetom. Ta spoznaja postala je njen motiv da se aktivno angažuje u borbi za bolji položaj osoba sa invaliditetom u društvu. Veruje da empatija koju danas oseća prema pacijentima dolazi iz autentičnog razumevanja, koje ne mora da gradi kroz razgovor, jer ga već nosi u sebi.
- Što se tiče muškarca koji je skočio sa sprata i izazvao nesreću, Grejs ne gaji prema njemu ni ljutnju ni mržnju. Za nju je to bio susret dvoje stranaca koji su se slučajno ukrstili. Činjenica da je ublažila njegov pad možda mu je i spasila život, i to joj je dovoljno. Umesto da se bavi besom, svoju energiju usmerila je na ono što može da menja.
Danas koristi svoju priču kao inspiraciju i podsticaj za promenu – želi da ljudi sa invaliditetom ne budu doživljavani kao slabi ili manje sposobni, već kao ravnopravni članovi društva, sa punim pravom na dostojanstven život. I upravo u toj borbi Grejs pronalazi novu svrhu, iz koje crpi snagu da nastavi dalje.
