NIJE ISTO SA 30 I 60: Doktor pokazao tabelu normalnog krvnog pritiska za vaše godine

U ovom članku saznaćete kako krvni pritisak menja svoje granice sa godinama i zašto nije isto šta se smatra normalnim kod 30-godišnjaka i 60-godišnjaka…

Krvni pritisak je jedan od ključnih pokazatelja zdravlja i opšteg stanja organizma, a njegova vrednost može značajno varirati tokom godina. Normalan krvni pritisak nije isti za osobu koja ima 30 godina i za onu koja ima 60. Kako godine prolaze, pritisak se prirodno menja, a to je obično rezultat promena u krvnim sudovima, srčanom mišiću i drugim vitalnim organima. Redovno praćenje krvnog pritiska je od velike važnosti, jer njegove promene mogu izazvati različite zdravstvene tegobe, od kojih su neke ozbiljne, a mogu biti i preduzetne preventivnim merama.

Krvni pritisak zavisi od nekoliko faktora, kao što su jačina i brzina srčanih kontrakcija, količina krvi koju srce može da ispumpa u minuti, osobine krvi, kao i otpornost krvnih sudova. Ako je pritisak u normali, to je signal dobrog opšteg zdravlja i pravilnog funkcionisanja srca i krvnih sudova. Promene u vrednostima krvnog pritiska ne javljaju se samo zbog starosti, već i zbog drugih faktora, kao što su telesna konstitucija ili prisutnost drugih zdravstvenih problema. Zbog toga je važno napomenuti da “normalan” krvni pritisak može biti različit za svaku osobu. Prema saznanjima Blica, vrednosti krvnog pritiska se često razlikuju u zavisnosti od godine života, pa je za osobe uzrasta 30–34 godine normalna vrednost 114/75 mmHg, dok za osobe uzrasta 50–54 godine normalni pritisak iznosi 125/85 mmHg. Sa godinama se ove vrednosti pomeraju naviše, što je prirodni proces, koji ne znači nužno da postoji zdravstveni problem.

• Visok i nizak krvni pritisak mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, a pravilno praćenje ovih vrednosti može sprečiti nastanak komplikacija. Hipertenzija, na primer, započinje kada su vrednosti krvnog pritiska između 130/80 i 139/89 mmHg, dok se idealan pritisak za osobe starije od 65 godina od 2022. godine smatra 120/80 mmHg, isto kao i za mlađe odrasle osobe. Prema informacijama koje pruža portal 24sata, za osobe sa povišenim krvnim pritiskom preporučuje se korišćenje metoda za njegovu kontrolu, koje mogu uključivati promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i životnim navikama. Takođe, značajno je pratiti krvni pritisak tokom više dana i beležiti promene, kako bi se pravovremeno prepoznali eventualni problemi i sprečili ozbiljniji zdravstveni problemi.

Jedan od najboljih načina za održavanje krvnog pritiska u zdravim granicama jeste primena prirodnih metoda, koje ne zahtevaju uvek upotrebu lekova. To podrazumeva nekoliko ključnih koraka u načinu života, a prvi i najvažniji je pravilna ishrana. Ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima može značajno uticati na krvni pritisak, naročito ako se pridržavate DASH dijete (Dietary Approaches to Stop Hypertension), koja je razvijena specifično za kontrolu krvnog pritiska. Osim toga, važno je izbegavati prerađenu hranu, gazirane i zaslađene napitke, kao i prekomerni unos soli, jer svi ovi faktori mogu doprineti povišenju krvnog pritiska. Prema saznanjima portala Telegraf, pravilna ishrana može značajno smanjiti rizik od razvoja hipertenzije i drugih bolesti srca, što je još jedan razlog zašto je od presudne važnosti obratiti pažnju na ono što jedemo.

• Pored ishrane, fizička aktivnost je takođe ključna za održavanje krvnog pritiska u normalnim granicama. Umerena fizička aktivnost, poput hodanja, vožnje bicikla ili plivanja, može imati izuzetno pozitivan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. Preporučuje se da svaka osoba, bez obzira na uzrast, provodi barem 30 minuta dnevno u fizičkoj aktivnosti, najmanje pet puta nedeljno. Redovno vežbanje pomaže u smanjenju telesne težine, što direktno utiče na krvni pritisak. Upravljanje telesnom težinom je još jedan od faktora koji se ne sme zanemariti, jer prekomerna težina opterećuje srce i krvne sudove, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska. Prema izveštajima sa sajta Novi magazin, kontrolisanje telesne mase smanjuje rizik od hipertenzije i pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska.

Pored fizičkih aktivnosti i pravilne ishrane, važno je upravljati i stresom, koji može značajno uticati na povećanje krvnog pritiska. Tehnike opuštanja, kao što su meditacija, joga, duboko disanje i vreme provedeno u prirodi, mogu pomoći u smanjenju stresa i pozitivno uticati na srce i krvne sudove. Ove aktivnosti pomažu ne samo u smanjenju pritiska, već i u održavanju emocionalne ravnoteže. Takođe, ograničavanje unosa alkohola i prestanak pušenja imaju izuzetno pozitivan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova, smanjujući rizik od hipertenzije i drugih ozbiljnih bolesti. Prema podacima do kojih je došao portal RTS, prestanak pušenja može drastično smanjiti rizik od razvoja hipertenzije, ali i drugih bolesti koje mogu dovesti do srčanih i moždanih udara.

• Na kraju, redovno praćenje krvnog pritiska je neophodno. Korišćenje digitalnih aparata za merenje krvnog pritiska kod kuće može pomoći u ranom prepoznavanju promena u vrednostima. Vođenje dnevnika merenja omogućava lekaru da precizno prati stanje pacijenta i daje odgovarajuće savete. Samostalno merenje pritiska može pomoći u sprečavanju ozbiljnih zdravstvenih problema i omogućiti pravovremenu reakciju na bilo kakve promene.

Održavanje krvnog pritiska u zdravim granicama je jednostavno, ali zahteva dosledne promene u načinu života. Prevenicija je ključna, a mala prilagođavanja u ishrani, fizičkoj aktivnosti i mentalnom zdravlju mogu imati dugoročne koristi. Srce će vam biti zahvalno što ulažete u svoje zdravlje, a sa pravim pristupom, možete uživati u dugom i zdravom životu.