Da li ste se ikada zapitali da li slatki, mali napitci koje unosite tokom ovih toplih dana može da utiče kobno po Vaš organizam? U nastavku Vam donosimo par saveta poznatog neurologa koji objašnjava rizike unosa ovog pića i kako se ono odražava na naše telo…
Profesor dr. sc. Ranko Raičević nedavno je došao do otkrića koje bi moglo promeniti način na koji se ljudi ponašaju tokom vrelih letnjih dana. Njegova istraživanja ukazuju na to da izbor pića i način korišćenja klima uređaja imaju mnogo veći uticaj na fizičko zdravlje nego što se ranije mislilo. Iznenađujući zaključci koje je izneo zapanjili su mnoge jer, kako se ispostavilo, većina ljudi uporno ponavlja iste greške koje ih mogu skupo koštati, posebno u periodima visokih temperatura.
- Ekstremna vrućina utiče na svakoga, bez obzira na godine i zdravstveno stanje. Kada je telo izloženo povišenim temperaturama, krvni sudovi se šire kako bi omogućili bolji dotok krvi i kiseonika vitalnim organima kao što su mozak, srce i bubrezi. Čak i ljudi u odličnom fizičkom stanju osećaju nelagodnost i iscrpljenost u takvim uslovima, dok oni koji već pate od bolesti krvnih sudova ili srca mogu biti u posebno velikom riziku. Visoke temperature za njih mogu predstavljati ozbiljnu pretnju po život.
Jedan od najvećih rizika u ovakvim uslovima je hipoksija, stanje koje se javlja kada mozak ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih materija zbog slabijeg protoka krvi. Ovo može dovesti do naglog pada krvnog pritiska, vrtoglavice, pa čak i gubitka svesti. Profesor Raičević naglašava da su ovi rizici prisutni čak i kod onih koji redovno uzimaju propisanu terapiju.
- Kako bi se smanjile opasnosti od toplotnog udara i drugih komplikacija, stručnjaci preporučuju da se izbegava boravak napolju u periodu između 10 i 16 časova, kada je sunčevo zračenje najintenzivnije. U tim satima, najbolje je ostati u zatvorenom prostoru, piti dovoljno tečnosti i izbegavati gazirane napitke. Oni sadrže jone koji mogu negativno uticati na rad srca i poremetiti njegov prirodan ritam, naročito kod osoba sa već postojećim srčanim problemima.
Voda se ističe kao najbolji izbor za hidrataciju tokom leta. Dok mladi i zdravi ljudi povremeno mogu uživati u gaziranim pićima bez većih posledica, oni sa zdravstvenim tegobama moraju biti posebno oprezni. Još opasnija je konzumacija alkohola, koji širi krvne sudove i dodatno otežava dotok kiseonika do mozga i srca. Alkohol tokom visokih temperatura predstavlja ozbiljan rizik, a jaka alkoholna pića posebno su opasna.
- Neurolozi istražuju i vezu između letnjih vrućina i učestalih glavobolja koje ljude pogađaju ujutru. Česta buđenja tokom noći radi unosa vode, poremećaji sna ili promene u električnom naboju atmosfere mogu biti dodatni faktori koji pogoršavaju stanje.
Upotreba klima uređaja tokom letnjih meseci još je jedno pitanje na koje profesor Raičević skreće pažnju. Mnogi ljudi prave grešku držeći klimu uključenom tokom cele noći, i to na vrlo niskim temperaturama. Stručnjaci naglašavaju da klima uređaj nije namenjen stvaranju veštačke hladnoće u zatvorenom prostoru, već održavanju prijatne unutrašnje temperature koja je tek nekoliko stepeni niža od spoljne.
- Idealno je da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne prelazi pet do šest stepeni, jer se telo u suprotnom teško prilagođava naglim temperaturnim promenama. Nažalost, u praksi se često sreće razlika od deset pa čak i petnaest stepeni, što može izazvati šok za organizam i dovesti do raznih zdravstvenih problema. Raičević upozorava i na uobičajenu praksu trgovina da rashlađuju prostorije na svega 18 stepeni, što za ljude koji dolaze iz vrelog okruženja predstavlja dodatni stres za telo.
Da bi se obezbedila maksimalna zaštita tokom vrelih dana, savetuje se postupno izlaganje organizma promenama temperature, redovna hidratacija i izbegavanje svih napitaka i navika koje mogu dodatno opteretiti telo. Ove preporuke nisu namenjene samo osobama sa zdravstvenim problemima već i zdravima, jer ekstremne temperature ne biraju koga će pogoditi.
