Većina nas živi užurbanim životom i ne mari previše za naše telo sve dok se neki problem ne pojavi, ali tada već bude kasno. Iz tog razloga, u današnjem izdanju Vam donosimo par stručnih saveta doktora kada je u pitanju čuvanje Vašeg tela kroz neke stvari koje bi trebalo da ubacimo u svoju svakodnevnicu i dati prioritet zdravom načinu života…
Mozak predstavlja najkompleksniji i najvažniji organ ljudskog organizma. Odgovoran je ne samo za logičko razmišljanje, sećanje i emocije, već i za kontrolu pokreta, kao i funkcionisanje najosnovnijih životnih procesa. Ipak, u svakodnevnoj žurbi i stresu često zaboravljamo koliko je njegovo zdravlje ključno za kvalitet života. Sve više istraživanja potvrđuje da način na koji živimo može direktno da utiče na vitalnost i sposobnost mozga da održi funkcionalnost kroz godine.
- U svetu danas više od 55 miliona ljudi boluje od demencije – pojma koji obuhvata čitav niz neuroloških stanja i bolesti, uključujući i Alchajmerovu bolest. Iako je prirodno starenje neizbežno, stil života može značajno uticati na to koliko brzo dolazi do slabljenja moždanih funkcija. Drugim rečima, našim navikama možemo ili usporiti ili ubrzati proces kognitivnog propadanja.
Poznati američki neurolog, dr Salvatore Napoli, iznio je tri ključna faktora koja bi trebalo izbegavati ukoliko želimo da sačuvamo zdrav mozak i u starosti. Njegova istraživanja i iskustvo pokazuju da određena ponašanja mogu nepovratno narušiti strukturu i funkciju mozga.
- Pušenje – štetno i za mozak, ne samo za pluća
Iako je opštepoznato da pušenje negativno utiče na srce i pluća, retko se govori o njegovom uticaju na mozak. Dr Napoli ističe da osobe koje puše imaju znatno veće šanse za propadanje sive i bele mase mozga. Ovo fizičko oštećenje moždane strukture direktno se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti. Statistika pokazuje da se čak 14 odsto slučajeva ove bolesti može povezati sa pušenjem.
Štetne supstance iz cigareta oštećuju krvne sudove i narušavaju sposobnost mozga da se hrani kiseonikom i hranljivim materijama.
Za razliku od pluća, koja mogu delimično da se regenerišu nakon prestanka pušenja, mozak nema tu sposobnost. Jedno istraživanje iz 2024. godine pokazalo je da osobe koje puše jednu paklu dnevno imaju značajno manji volumen mozga u poređenju sa osobama koje nikada nisu pušile ili su u životu konzumirale manje od 100 cigareta. Štaviše, svakom dodatnom godinom pušenja gubitak moždanog volumena raste.
- Fizička neaktivnost – tihi neprijatelj mozga
Sedelački način života postao je svakodnevnica savremenog čoveka, ali je njegova posledica izuzetno opasna po mozak. Nedostatak fizičke aktivnosti dovodi do smanjenog dotoka krvi u mozak, što utiče na slabljenje njegovih funkcija. Aerobne vežbe poput hodanja, trčanja, plivanja i vožnje bicikla povećavaju protok krvi i kiseonika u mozgu, čime se poboljšava memorija, koncentracija i opšte mentalno zdravlje.
Jedno istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Alzheimer’s Disease pokazalo je da čak i nekoliko hiljada koraka dnevno ima pozitivan efekat na očuvanje volumena mozga.
Ljudi koji prelaze oko deset hiljada koraka dnevno imaju 51 odsto manji rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji gotovo ne hodaju. Stručnjaci preporučuju da se sa zdravim navikama počne već u tridesetim godinama, jer upravo tada postavljamo temelje za život u starosti. Prevencija ne počinje kada je kasno – ona počinje dok smo zdravi.
- Hronični stres i teskoba – nevidljivi ubica pamćenja
Stres se često podcenjuje kao faktor rizika za bolesti mozga, iako sve veći broj stručnjaka upozorava na njegov razarajući efekat. Konstantno lučenje hormona kortizola, koje se javlja usled hroničnog stresa, ima ozbiljan negativan uticaj na strukture mozga koje su odgovorne za memoriju i emocionalnu stabilnost.
Osobe koje žive u stanju neizvesnosti, razočaranja, tuge ili hronične anksioznosti češće obolevaju od depresije, a depresivna stanja ubrzavaju kognitivno propadanje.
Društvo za borbu protiv Alchajmerove bolesti navodi stres kao jedan od ključnih okidača demencije. Dr Napoli savetuje da se ljudi ne prepuštaju mislima poput „šta sve ovo znači“ ili „šta ako ne uspem“. Umesto toga, važno je prihvatiti ono što ne možemo da kontrolišemo, a usmeriti energiju na ono što jeste u našim rukama. Mentalna snaga, optimizam i unutrašnji mir često su najjače oružje u borbi protiv starenja mozga.
- Briga o mozgu nije nešto što bi trebalo odlagati. Ulaganje u mentalno zdravlje, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja i kontrola stresa ne znače samo prevenciju bolesti – oni znače kvalitetniji, svesniji i duži život. Zato već danas možemo napraviti male, ali važne korake koji će nam obezbediti bistrinu uma i u poznim godinama.
