Nakon što je preminuo Halid Bešlić, jedan od najvoljenijih pevača sa naših prostora, javnost je odlučila da se oprosti od Halida onako kako takav čovek zaslužuje, a to je na dostojanstven način. U nastavku Vam donosimo potresnu ispovest supruge Halida Bešlića i tužne detalje koje je podelila poznata pevačica koja je ujedno bila i jedna od Halidovih bliskih prijatelja…
U Sarajevu je održan emotivan skup posvećen legendarnom pevaču Halidu Bešliću, na kojem je posebnu pažnju privukla Hanka Paldum, njegova dugogodišnja prijateljica i koleginica. Okupljeni građani i prijatelji prisetili su se njegovog života i muzičkog puta, dok je Hanka govorila o uspomenama koje ju vežu za Halida, kao i o njegovoj beskrajnoj ljubavi prema porodici. “Avaz” navodi da je atmosfera u centru grada bila ispunjena tugom, ali i ponosom, jer su se svi podsetili veličine čoveka koji je ostavio dubok trag u muzici i životima ljudi.
Pevačica je sa suzama u očima evocirala trenutke kada su zajedno nastupali, podsećajući prisutne na to kako je Halid umeo da publiku podigne na noge i stvori nezaboravnu energiju. Posebno se prisetila pesme „Neću, neću dijamante“, za koju mu je još tada rekla da će postati veliki hit. “Bosna je izgubila velikog čoveka, kao i svi oni kojima je ljubav bila pokretačka snaga u životu”, poručila je Hanka, dodajući da danas njegove pesme ne donose samo osmeh, već i suze.
- U nastavku govora, osvrnula se i na Halidovu posvećenost porodici, naročito supruzi Sejdi. Istakla je da je brinuo o njoj do poslednjeg dana, naglašavajući kako je upravo ta briga bila deo njegove životne filozofije. “Blic” prenosi njen emotivni detalj iz jednog od poslednjih razgovora, kada joj je Halid rekao: „Mene ništa ne boli. Sejdu moju boli, mene ne boli.“ Hanka je priznala da je tada jedva zadržala suze, dok je njihov sin Dino zaplakao na te reči. Za Halida, porodica je bila najveći oslonac, a unučice i sin Dino zajedno sa Sejdom predstavljali su njegovu najveću radost.
Na skupu je vladala tišina dok je Hanka govorila, a potom su emocije preplavile i nju i prisutne. U jednom trenutku, kada se podsećala svih uspomena i bola zbog prerane smrti velikana, pevačici je naglo pozlilo. Prisutni su se uplašili jer je sišla sa bine vidno potresena, a publika i prijatelji odmah su joj pritekli u pomoć. Taj trenutak dodatno je naglasio težinu skupa i bol koju su osećali svi prisutni.
- Halid Bešlić bio je simbol jedne epohe narodne muzike, čovek koji je uspeo da kroz jednostavne reči i melodije prenese emocije miliona ljudi. Njegova karijera trajala je decenijama, a on nikada nije zaboravio skromnost i privrženost porodici, koja mu je uvek bila na prvom mestu. Ljudi su ga voleli jer je bio neposredan i svoj, a kolege su ga poštovale zbog talenta, upornosti i dobrote. “Kurir” piše da je Hanka na skupu naglasila kako su njihovi susreti i zajednički nastupi deo njenog identiteta, jer su oboje pripadali generaciji umetnika koji su stvarali iz srca.
U sredini događaja, govor Hanke Paldum postao je više od običnog prisećanja – pretvorio se u emotivni omaž životu i ljubavi. Prisutni su slušali o Halidovoj brizi za Sejdu i njegovoj spremnosti da sve stavi u drugi plan samo da bi ona bila dobro. Ta posvećenost postala je simbol ne samo porodične ljubavi, već i njegove celokupne životne filozofije. Bio je čovek koji je umeo da se odrekne lične udobnosti i karijere kako bi zaštitio ono što mu je bilo najvažnije.
Kada je Hanka pomenula Sejdine reči nakon Halidove smrti, atmosfera je postala još potresnija. “Nema mog Haldže”, izjavila je tada Sejda, što je odjeknulo kao bolna potvrda gubitka koji se ne može nadoknaditi. Publika je delila suze, a mnogi su kroz šapat govorili da je Sarajevo izgubilo deo sebe. Iako je tuga bila dominantna emocija, među okupljenima se osećao i ponos što su imali priliku da žive u vremenu Halida Bešlića. Njegove pesme ostaju trajno svedočanstvo o ljubavi, životu i borbi. One nisu samo muzički zapisi, već dokument jednog naroda, njegovih radosti i patnji. Kroz njih će Halid nastaviti da živi, podsećajući nove generacije na to šta znači iskrena emocija u muzici.
- Skup je završen tišinom i molitvom, dok su prisutni palili sveće i ostavljali cveće u znak poštovanja. Hanka Paldum, iako potresena, ostala je simbol snage i prijateljstva, jer je pokazala da je odnos koji su imali bio mnogo više od profesionalne saradnje. Bio je to odnos pun poštovanja, ljubavi i uzajamne podrške. Njene reči nisu bile samo oproštaj, već i zavet da će Halidova muzika i sećanje na njega zauvek ostati deo naroda.
“RTRS” naglašava da je događaj kod Večne vatre u Sarajevu imao dublje značenje – nije bio samo komemoracija, već i podsećanje na vrednosti koje je Halid živeo. U vremenu kada se često zaboravljaju toplina i solidarnost, on je svojim primerom pokazivao da su ljubav i porodica temelj svega. Njegova životna priča sada postaje deo kolektivne memorije, a emocije koje je izazvao ostaju upisane u srcima mnogih.
Na kraju, ostaje slika Hanke Paldum kako se bori sa suzama, dok okupljeni pružaju podršku i razumevanje. Njeno prisećanje na Halida Bešlića postalo je ne samo lično svedočanstvo, već i priča svih onih koji su ga voleli i poštovali. Halidov odlazak ostavio je prazninu, ali i snažnu poruku – da ljubav, iskrenost i predanost porodici ostaju najveći trag koji čovek može da ostavi iza sebe.
