Strahujete od oboljenja najgore bolesti jer neko već u Vašoj porodici je bolovao? U današnjem članku Vam donosimo par saveta šta bi mogli učiniti kako bi to izbegli…
Strah od bolesti, naročito one ozbiljne poput raka, prisutan je kod mnogih, posebno kada postoji porodična istorija obolelih. Pitanje koje često muči ljude jeste — ako su članovi moje porodice imali karcinom, da li to znači da ću se i ja razboleti? Nauka danas potvrđuje da porodična predispozicija može povećati rizik, ali isto tako naglašava da ona ne znači sigurnu pojavu bolesti. Postoje načini da se rizik umanji i da se preventivno deluje, čak i kada genetika nije na našoj strani.
- U velikom broju slučajeva, karcinom se razvija zbog uticaja faktora iz spoljne sredine i načina života. Jedno veliko istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država, koje je obuhvatilo odrasle osobe starije od 30 godina, pokazalo je da su skoro 40 procenata slučajeva raka povezani sa navikama i ponašanjima koja se mogu menjati. To uključuje pušenje, ishranu, fizičku neaktivnost, konzumaciju alkohola i slično. Znači, iako ne možemo promeniti ono što nam je zapisano u genima, na mnogo toga ipak imamo uticaj.
Ako postoji više slučajeva raka u porodici, korisno je prikupiti što više informacija. Nije svejedno da li je bolest pogađala bliske rođake iz prvog kolena, kao što su roditelji, braća ili sestre, ili članove šire porodice. Takođe, važan je i uzrast u kojem su oboleli. Što su bili mlađi kada su dobili dijagnozu, veća je verovatnoća da je reč o genetski uslovljenom obliku raka.
- Pored toga, bitno je znati o kojoj vrsti raka se radi. Postoje karcinomi koji se češće javljaju usled naslednih mutacija, poput raka dojke, jajnika ili debelog creva. Ukoliko su isti oblici bolesti prisutni kod više članova porodice, to može ukazivati na genetsku komponentu.
U nekim slučajevima preporučuje se i genetsko testiranje. Genetičar može pomoći u proceni rizika i otkrivanju potencijalno opasnih mutacija u genima. Na primer, žene koje nose BRCA1 ili BRCA2 mutacije imaju znatno povećan rizik od razvoja raka dojke. Takođe, osobe koje imaju porodičnu istoriju raka debelog creva mogu biti testirane na prisustvo Ličovog sindroma, naslednog stanja koje znatno povećava šanse za obolevanje. Iako mnogi strepe od saznanja koje genetski test može doneti, istina je da takvi rezultati ne znače da će bolest sigurno nastupiti, već da postoji povećana verovatnoća i da treba više pažnje posvetiti prevenciji.
- Ukoliko testovi pokažu prisustvo rizičnih genetskih promena, moguće je pristupiti ranijem i češćem skriningu, kako bi se bolest, ako se i pojavi, otkrila u što ranijoj fazi. U nekim slučajevima lekari mogu preporučiti i preventivne zahvate, poput uklanjanja dojki kod žena koje su u visokom riziku.
S druge strane, čak i kod onih koji imaju porodičnu predispoziciju, promena životnih navika može doneti ogromne koristi. Naučnici ističu da genetika objašnjava tek oko deset procenata svih slučajeva raka. Preostalih 90 procenata u velikoj meri zavisi od načina života i sredine.
Zato su sledeći koraci ključni:
Prestanite da pušite. Pušenje je vodeći uzrok raka pluća, ali i brojnih drugih vrsta karcinoma. Čak i ako osoba prestane u starijem životnom dobu, rizik se znatno smanjuje.
Održavajte zdravu telesnu težinu. Prekomerna težina i gojaznost povećavaju rizik od najmanje 13 različitih vrsta karcinoma.
Vodite računa o ishrani. Ishrana bogata povrćem, voćem, celovitim žitaricama i mahunarkama doprinosi zaštiti organizma, dok prekomeran unos crvenog i prerađenog mesa može povećati rizik.
Budite fizički aktivni. Čak i umeren nivo fizičke aktivnosti može poboljšati imunološki odgovor i smanjiti rizik, nezavisno od gubitka težine.
- Ograničite konzumaciju alkohola. I male količine alkohola mogu povećati rizik od nekoliko vrsta raka, pa se preporučuje da žene ne konzumiraju više od jednog pića dnevno, a muškarci najviše dva.
Kada sve ovo uzmemo u obzir, jasno je da genetika nije jedini faktor koji određuje našu budućnost. Prevencija, svest o sopstvenom zdravlju i pravovremene medicinske kontrole mogu imati presudnu ulogu u očuvanju života i zdravlja. Informisanost i proaktivnost u vezi sa sopstvenim telom i navikama često prave razliku između rane dijagnoze i ozbiljnog problema.
