U ovom članku Vam donosimo jednu potresnu ispovest patrijarha Pavla o životu i šta znači živeti samo na mrvicama hleba. U nastavku teksta pročitajte više o njegovoj priči…
Patrijarh Pavle je za mnoge pravoslavne vernike postao oličenje skromnosti, dobrote i duhovne čistote. Njegovo ime nije zvanično ušlo u crkveni kalendar svetitelja, ali u srcima ljudi on je već dugo smatran svetim. Iako je bio poznat po svom jednostavnom životu, njegove reči i postupci nisu samo inspirisali verujuće, već su postali i snažan podsetnik na to kako treba živeti pravu veru – ne u rečima, već u delima. Jedna od najdirljivijih priča koja osvetljava njegovu ličnost, a koja se i danas prepričava, jeste ona o mrvicama hleba.
Priča koja je postala životna lekcija dešava se tokom jednog prijema u vreme kada je Svetozar Marović bio predsednik Srbije i Crne Gore. Među zvanicama tog događaja našli su se i patrijarh Pavle i Kofi Anan. Tokom večere, kada je bio post, servirano mu je skromno jelo – riba, povrće i hleb. Nakon što je završio obrok, pred njim je ostala salveta puna mrvica. I dok su drugi razgovarali, patrijarh je pažljivo, tiho i strpljivo skupljao svaku mrvicu i pojeo je.
- Njegov gest nije bio ništa spektakularno, ali je bio duboko značajan. Kada su ga zbunjeni gosti upitali zašto to radi, odgovorio je sa spokojem, ali i snagom koju su svi prisutni dobro upamtili: „Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.“
Njegove reči duboko su potresle sve prisutne. Tišina je zavladala prostorijom, a gosti su ostali zamišljeni, posramljeni, ali i zahvalni na lekciji koju im je nesvesno dao. Ovaj događaj nije bio samo jednostavan podsetnik na to koliko smo često nesvesni privilegija koje imamo, već i snažna poruka o važnosti poštovanja prema svakom daru života.
- Patrijarh Pavle nije bio poznat samo po ovoj situaciji. Njegovo poštovanje prema hlebu nije bilo samo stvar načina ponašanja za stolom, već i duboko ukorenjena životna filozofija. Sestre iz manastira Gračanica, u kojem je često boravio, pamte kako je svakodnevno podsećivao na značaj toga da se ne prosipa hrana. I najmanja mrvica hleba, kako je on govorio, bila je nešto vredno pažnje i poštovanja. Nikada nije bilo samo u tome da je hleb bio namirnica – on je za njega bio simbol Božjeg blagoslova, truda i posvećenosti. Zbog toga se gubiti ili ne ceniti ni jedan komadić hrane smatralo velikim grehom.
Priča o patrijarhu Pavlu i njegovoj posvećenosti jednostavnim stvarima, kao što je poštovanje prema hlebu, bila je deo njegovog života još od detinjstva. Arhimandrit Jovan Radosavljević u svojoj knjizi „S patrijarhom Pavlom kroz život“ beleži jedan vrlo važan trenutak iz njegovog života. „Jednom prilikom grickao sam koru hleba, a ono što je zagorelo ostavio sam na kraju tanjira.
Pavle me je upitao zašto sam to uradio, a kad sam mu rekao da neću da jedem jer je zagorelo, uzeo mi je to zagorelo parče hleba i pojeo. Tako me je zastideo bez ijedne reči, da više nikada nisam ostavio mrvicu hleba van tanjira ili neko zagorelo parče,“ piše arhimandrit Jovan.
Taj miran, ali duboko edukativan gest nije bio samo pouka o tome kako se treba odnositi prema hrani. On je odražavao i duboku filozofiju patrijarha Pavla o tome kako treba živeti uopšte – sa zahvalnošću, poštovanjem i ljubavlju prema svemu što nam je dato. U svetu u kojem su mnoge stvari postale pitanje kvantiteta i vizualnog izgleda, priča o patrijarhu Pavlu vraća nas na suštinu. Ona nam pokazuje da ono što je često maleno i naizgled nevažno, u sebi nosi najveću vrednost, ako je povezano sa ljubavlju, poštovanjem i zahvalnošću.
- Patrijarh Pavle je svojim životom i delovanjem postavio standarde koji su daleko iznad onoga što se obično vidi u društvima koja teže materijalnom bogatstvu i spoljašnjoj slavi. Njegova skromnost i pobožnost nisu bile samo osobine, već su postale lekcija za sve nas o tome kako treba živeti pravičan život. Njegovo zaveštanje skromnosti, ljubavi i zahvalnosti prema svakom daru, ma koliko mali bio, danas je podsećanje na to koliko su jednostavne stvari zaista dragocene.
Ova priča o patrijarhu Pavlu, koji je verovao da svaka mrvica hleba ima svoj značaj, svakako nosi duboko moralno značenje. Njegov život nas podseća da je prava snaga u jednostavnosti i poštovanju svakog trenutka, svakog dara, i svakog živog bića. Svetlost koju je ostavio iza sebe i dalje sijati kroz njegove reči i dela, i to je upravo ono što čini njegovu ličnost bezvremenskom, pa čak i bez potrebe da bude formalno proglašen svetim. U vremenu kada se previše vrednosti polaže na spoljašnji izgled i materijalno bogatstvo, priča o patrijarhu Pavlu nas poziva da se zapitamo šta zaista vrednuje život i da li umemo da cenimo ono što nam je darovano.
