Lekari polažu Hipokratovu zakletvu u kojoj prisežu da će se brinuti o svojim pacijentima i dati sve od sebe da im pomognu,međutim u današnjim pokvarenim vremenima takvi lekari su retkost.Danas pišemo o jednom koji vraća veru u ljude,uživajte u čitanju.
- Marko Marković, profesionalac iz oblasti odnosa sa agencijama, podelio je na svom LinkedIn profilu ličnu i duboko emotivnu priču koja je mnoge podsetila na to koliko su, uprkos svim manama sistema, lekari u Srbiji i dalje stubovi nade, znanja i humanosti. Njegovo iskustvo nije bilo samo još jedna ispovest, već snažna potvrda da se u najtežim trenucima ponekad pojavi svetlo – često tamo gde ga najmanje očekujemo.
Priča je počela sasvim obično – jednim pregledom, jednim odlaskom kod lekara koji bi trebalo da bude rutinski. Međutim, ono što je usledilo, zauvek je promenilo način na koji Marković gleda na zdravlje, medicinu, ali i na sistem kojem do tada nije pridavao mnogo značaja. Naime, njegova ćerka je tokom redovne kontrole kukova dobila zabrinjavajuću povratnu informaciju od lekarke: nešto što se viđa jednom u hiljadu slučajeva. Umesto uobičajenih rezultata, usledio je šok – ne samo zbog dijagnoze, već i zbog neizvesnosti.
- U tom trenutku panike i straha, sve misli su bile usmerene na jednu osobu – doktora Dragoljuba Živanovića, dečijeg ortopeda i hirurga iz Kliničkog centra. Problem je bio što doktor ne radi u privatnim ordinacijama, niti je lako dostupan preko uobičajenih kanala. Bez druge opcije, Marko je odlučio da pokuša ono što mnogi ne bi ni pomislili – poslao mu je poruku putem LinkedIna, društvene mreže koja je pre svega namenjena poslovnom umrežavanju.
Odgovor je stigao neverovatno brzo. Doktor je kratko i jasno napisao: „Dođite sutra u 3 na kliniku, pogledaću je.“ U tom trenutku, kroz jednu poruku, ukazala se nada. Iako nisu imali zakazan termin, i iako su narednog dana čekali više od tri sata u hodniku klinike, Marković ni na trenutak nije dovodio u pitanje svoju odluku.
- U ordinaciji doktora Živanovića tog dana nije bilo pauze. Više od 30 pacijenata, svi deca i roditelji u iščekivanju, svi sa svojim pričama i brigama. I niko nije bio vraćen. Kada su Marko i njegova ćerka konačno ušli, nije bilo mnogo reči. Bio je to pregled, precizna dijagnoza i jasno rešenje. Terapija je propisana odmah, i, što je najvažnije – problem je rešen na vreme.
Marković je u svojoj objavi zahvalio doktoru Živanoviću ne samo na stručnosti, već i na ljudskosti. Posebno je naglasio da ova priča ne treba da se tumači kao hvalospev zdravstvenom sistemu – koji je i dalje prepun izazova – već kao priznanje pojedincima koji tim sistemom dišu, koji mu daju smisao. U ovom slučaju, to je bio dr Živanović, lekar koji nije tražio aplauze, već je samo radio svoj posao – posvećeno, predano, tiho.
- U svetu gde su digitalne mreže često površne i bezlične, Marković je otkrio da prava pomoć može doći upravo iz tog neformalnog prostora – ako naiđe na čoveka koji razume da se medicina ne svodi samo na znanje, već i na saosećanje.
Na kraju, njegova priča ostaje kao podsetnik da iza uniformi i zidova klinika postoje ljudi koji svoj rad obavljaju s ljubavlju, onako kako bi svako od nas voleo da bude tretiran kada zatreba. I da, iako je sistem često slab, još postoje pojedinci koji ga drže – snagom svoje posvećenosti, znanja i dobrote.
