Većina nas ima tu ružnu naviku da ostavljamo neiskorištene tablete i sirupe pa da ih upotrebimo opet bez lekarskog saveta,međutim farmaceuti su dali odgovor na te nedoumice a Vi u nastavku pročitajte.
- Otpornost na antibiotike i dalje predstavlja jednu od najopasnijih pretnji po zdravlje ljudi širom sveta. U osnovi ovog problema nalazi se nepravilna upotreba antibiotika, koja uključuje nekoliko ključnih grešaka: uzimanje leka mimo preporučenog vremenskog rasporeda, prekid terapije pre nego što je završena, korišćenje preostalih antibiotika iz prethodnih terapija bez konsultacije s lekarom, i neredovno uzimanje leka u odnosu na obrok. Sve ove prakse podstiču razvoj bakterijskih sojeva koji postaju otporni na postojeće lekove, čime se smanjuju šanse za uspešno lečenje u budućnosti.
Situaciju je dodatno pogoršala pandemija virusa COVID-19. Zbog panike i neizvesnosti, mnogi su se okrenuli samostalnom lečenju, često koristeći antibiotike čak i kada za tim nije bilo potrebe. Studije su pokazale da su osobe koje su preležale COVID-19 značajno češće uzimale antibiotike u poređenju sa onima koje nisu bile zaražene. Ova pojava ponovo je pokrenula dilemu: da li su antibiotici korisni kod virusnih infekcija? Odgovor je jasan – antibiotici ne pomažu u borbi protiv virusa, već isključivo protiv bakterija, i mogu se koristiti samo kada postoji potvrđena bakterijska superinfekcija uz virusnu bolest.
- Stručnjaci upozoravaju da se antibiotici mogu dobiti isključivo na recept i samo na osnovu stručne procene lekara, koji će uz pomoć kliničke slike i antibiograma odabrati najpogodniji lek. Kako bi se doprinelo pravilnijoj upotrebi antibiotika, Farmaceutska komora Srbije pokrenula je uslugu savetovanja pri izdavanju antibiotika. Uloga farmaceuta je da pacijentima pruže personalizovane savete i uputstva kako bi se povećala efikasnost terapije i smanjio rizik od razvoja rezistencije.
Pravilno doziranje i tačno vreme uzimanja leka od presudnog su značaja za njegovu delotvornost. Svaki antibiotik ima određeni vremenski okvir u kojem deluje – od trenutka kada se apsorbuje u organizmu, do postizanja minimalne efikasne koncentracije u krvi i eliminacije iz tela. Ako pacijent preskače doze ili ih ne uzima u pravilnim razmacima, koncentracija leka opada, čime se smanjuje njegova sposobnost da suzbije rast bakterija. Ovakvo ponašanje dovodi do dva ključna problema: lečenje traje duže, a bakterije dobijaju priliku da razviju otpornost na lek.
- Takođe, veoma je važno da se antibiotici piju onoliko dugo koliko lekar propiše. Česta greška koju pacijenti prave jeste prekidanje terapije nakon što se osete bolje, misleći da je infekcija u potpunosti prošla. Međutim, simptomi mogu nestati i pre nego što su sve bakterije uništene. U tom slučaju, preostale bakterije, koje su možda već delimično otporne, mogu preživeti i izazvati novu, još težu infekciju. Zato se antibiotici moraju koristiti do kraja terapije kako bi se obezbedilo potpuno eliminisanje uzročnika bolesti.
Još jedan važan aspekt pravilne primene antibiotika odnosi se na ishranu tokom lečenja. Način uzimanja leka u odnosu na obrok, kao i vrsta hrane, može značajno uticati na apsorpciju leka i njegovu efikasnost. Na primer:
-
Određeni antibiotici bolje se apsorbuju kada se uzimaju na prazan stomak, dok se drugi preporučuju nakon jela kako bi se smanjile nuspojave.
-
Mleko i mlečni proizvodi mogu ometati apsorpciju lekova kao što su tetraciklini, posebno ako se konzumiraju u kratkom vremenskom razmaku od uzimanja leka.
-
Grejpfrut i čaj od kantariona mogu uticati na metabolizam nekih antibiotika, čime se smanjuje njihova efikasnost.
-
Alkohol u kombinaciji sa određenim antibioticima, poput metronidazola, može izazvati ozbiljne neželjene efekte, uključujući mučninu i ubrzan rad srca.
U zaključku, antibiotici su moćni lekovi, ali zahtevaju odgovorno i pažljivo korišćenje. Neophodno je pridržavati se uputstava lekara, poštovati vreme i način uzimanja leka, završiti celokupnu terapiju i izbegavati samoinicijativno lečenje. Samo na taj način možemo sačuvati njihovu delotvornost za buduće generacije i usporiti širenje rezistentnih bakterija.
