Da li ste znali da paradajz ima i pored pozitivnih i negativna svojstva? U nastavku saznajte ko sve smije da ga jede, a ko bi trebao da ga izbegava u širokom luku…
Paradajz je nezaobilazna letnja namirnica koju mnogi rado koriste u ishrani zbog njenog osvežavajućeg ukusa, svestranosti u pripremi jela i brojnih koristi po zdravlje. Iako se često svrstava među povrće, paradajz je zapravo voće koje krasi trpeze širom sveta, a njegova vrednost prevazilazi kulinarske granice.
- Ono što paradajz čini posebno korisnim jeste visok sadržaj likopena – snažnog antioksidansa koji mu daje karakterističnu crvenu boju. Likopen je poznat po tome što doprinosi očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova, smanjuje nivo lošeg holesterola i štiti ćelije od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Redovno konzumiranje paradajza može doprineti smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, što je razlog više da se ova biljka nađe na svakodnevnom meniju.
Pored zaštite srca, paradajz ima pozitivan uticaj i na varenje. Bogat je vlaknima i vodom, pa podstiče rad creva, olakšava probavu i ubrzava metabolizam. Ove osobine čine ga pogodnim za sve koji žele da izgube višak kilograma ili održavaju zdravu telesnu težinu. Uz to, zbog visoke koncentracije vode, paradajz pomaže i u hidrataciji organizma, što je posebno značajno tokom vrelih letnjih dana.
- Zahvaljujući ovim karakteristikama, nutricionisti često preporučuju paradajz kao deo uravnotežene ishrane. Njegova redovna upotreba doprinosi jačanju imuniteta, uklanjanju toksina iz tela i pruža osećaj lakoće i svežine. Paradajz je, uz sve to, niskokaloričan, a bogat vitaminima A, C i K, kao i mineralima poput kalijuma i magnezijuma.
Ipak, uprkos brojnim prednostima, paradajz nije jednako povoljan za sve. Zbog svoje prirodne kiselosti, može izazvati tegobe kod osoba koje pate od gastritisa, čira na želucu ili gastroezofagealnog refluksa. Kiseline koje se prirodno nalaze u paradajzu iritiraju sluzokožu i mogu izazvati nelagodnost, bolove i pogoršanje simptoma kod ovih oboljenja.
- Takođe, kod pojedinih osoba paradajz može izazvati alergijske reakcije, koje se manifestuju osipom, svrabom ili čak problemima sa disanjem. Osobama sa bubrežnim problemima savetuje se oprez zbog visokog sadržaja kalijuma, koji u većim količinama može opteretiti bubrege i dovesti do komplikacija.
Interesantno je da kuvan paradajz, kao što je onaj koji se koristi u pripremi sosova, supa ili jela poput sataraša, sadrži još viši nivo likopena u odnosu na svež. Toplota omogućava oslobađanje ovog antioksidansa, a njegova apsorpcija u organizmu dodatno se poboljšava kada se kombinuje sa zdravim mastima, poput maslinovog ulja. Na taj način, priprema kuvanih jela sa paradajzom ne samo da obogaćuje ukus hrane, već i doprinosi zdravlju.
- Uprkos svim prednostima, važno je znati kada i kako konzumirati paradajz. Kao i kod većine namirnica, umerenost je ključ. Najbolje je osluškivati reakcije sopstvenog tela i izbegavati prekomernu upotrebu ukoliko se jave bilo kakvi simptomi nelagodnosti. Biranje sezonskog, zrelog paradajza, po mogućstvu iz organskog uzgoja, može dodatno doprineti smanjenju rizika od unošenja štetnih materija, poput pesticida koji se često koriste u industrijskoj proizvodnji.
Paradajz nije samo kulinarski saveznik već i prirodni izvor zdravlja. Bilo da se konzumira svež u salatama, kuvan u jelima ili kao dodatak sokovima i smutijima, njegova prisutnost u ishrani može imati višestruko pozitivan efekat. Ipak, kao i sa svakom moćnom namirnicom, važno je pristupiti mu s pažnjom, uzimajući u obzir individualne potrebe i zdravstvene okolnosti.
- Uživanje u paradajzu može biti više od ukusa – može biti korak ka zdravijem načinu života, pod uslovom da ga konzumiramo s merom i u pravim okolnostima.
