Vernici i Srpska Pravoslavna Crkva danas obeležavaju Zadušnice i Treže obretenje Svetog Jovana Krstitelja.U nastavku Vam donosimo zanimljivosti vezane za ove običaje a posebno je zanimljiv deo u kojem se navodi da večeras treba zaželeti želje…
- Sveti Jovan Krstitelj, jedan od najpoštovanijih svetitelja hrišćanske vere, poznat je kao onaj koji je najavio dolazak Isusa Hrista i krstio Ga u reci Jordan. Njegov život i delo obeleženi su ne samo dubokom duhovnom misijom, već i mučeničkom smrću, što ga svrstava među najveće proroke u hrišćanstvu. Pored njegove žrtve i svetosti, narod vekovima neguje bogata verovanja i običaje vezane za dan kada se obeležava Treće obretenje njegove časne glave.
Ovaj praznik po julijanskom kalendaru pada 25. maja, dok se po gregorijanskom obeležava 7. juna. Crkva ovaj datum posvećuje posebnom događaju – trećem pronalasku glave Svetog Jovana Krstitelja, koju je narod s velikim poštovanjem dočekao kao čudo i znak neugasle svetosti proroka.
- U narodnom predanju, koje je posebno prisutno u Srbiji i okolnim pravoslavnim zemljama, dan Trećeg obretenja nosi duboka simbolična značenja. Smatra se da tog dana sunce, koje je do tada „putovalo ka severu“, menja pravac i vraća se prema jugu, i da u tom trenutku na nebu tri puta zastane i “zaigra”. Taj simbolični trenutak označava prirodnu i duhovnu prekretnicu.
Jedno od uvreženih narodnih verovanja jeste da se upravo na ovaj dan, u ponoć, otvara nebo. Smatra se da tada duše pravednika nalaze svoj put u večni mir, a ljudima na zemlji pruža se prilika da zamisle tri želje koje će, ako su iskrene i pravedne, biti uslišene. Mnogi veruju da noć između 6. i 7. juna ima posebnu duhovnu snagu i da se tada molitve uzdižu brže i jače nego ikada.
- Postoji i jedno zanimljivo, ali strogo poštovano pravilo – u subotu koja pada na ovaj praznik ne smeju se koristiti noževi, makaze i drugi oštri predmeti. Ovo se tumači kao znak poštovanja prema mučeničkim ranama Svetog Jovana, koje ne treba simbolično „povrediti“ dodirivanjem ili upotrebom oštrih predmeta.
U narodnoj usmenoj tradiciji postoji i priča o devojkama na koje je bačena kletva da se nikada neće udati. Veruje se da upravo na dan Trećeg obretenja, ukoliko odu u crkvu ili manastir posvećen Svetom Jovanu, pomole se, upale sveću i ostave skroman prilog, mogu se osloboditi te kletve.
- Što se tiče samog istorijskog konteksta pronalaska njegove časne glave, prema predanju, ona nije odmah sahranjena sa telom. Nakon pogubljenja, koje je naređeno pod uticajem Irodijade, žene kralja Iroda, glava je odvojeno zakopana, iz straha da svetitelj ne vaskrsne. Ipak, jedna pravedna žena, Jovana, supruga Huze, koji je bio upravitelj kod Iroda, krišom je iskopala glavu i sahranila je na svetom mestu – na Maslinskoj gori, blizu Jerusalima.
Kroz vekove, glava je više puta otkrivana i prenošena. Tokom perioda ikonoborstva, u 8. veku, relikvija je preneta u Kapadokiju, u mesto Komane, gde je svojevremeno bio u izgnanstvu i Sveti Jovan Zlatousti. Nakon okončanja ikonoboračke krize i uz podršku cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, sveta glava je preneta u Carigrad oko 850. godine, gde je položena u hram dostojan njenog značaja. Pretpostavlja se da je relikvija jedno vreme bila čuvana i u čuvenom manastiru Studenica, pod rukovodstvom Prepodobnog Teodora Studita, koji je i sastavio pohvalnu reč ovom događaju.
- Praznik Trećeg obretenja danas podseća vernike ne samo na čudesne događaje iz prošlosti, već i na snagu vere, pokajanja i nade. Sveti Jovan Krstitelj ostaje simbol neustrašivosti, istinoljubivosti i spremnosti na žrtvu u ime istine. Njegov život i mučenička smrt i danas inspirišu mnoge da preispitaju sopstveni odnos prema veri, pokajanju i svetosti.
