Narodna verovanja i običaji prenose se s generacije na generaciju i i danas zauzimaju posebno mesto u životima mnogih ljudi. U ovom članku istražujemo šta takvi običaji i simboli govore o našoj svakodnevici i verovanjima koja i dalje žive među nama…
Na Balkanu, naročito u Bosni i Hercegovini, vekovima su postojala narodna verovanja koja su oblikovala svakodnevni život ljudi. Ona nisu bila zapisana u knjigama niti potvrđena naučnim istraživanjima, ali su se prenosila s kolena na koleno i postajala deo kolektivnog identiteta. Za neke su to sujeverja, za druge mudrosti predaka koje vredi poštovati. U svakom slučaju, ona svedoče o bogatstvu mašte i simbolike našeg naroda, o strahu od nepoznatog, ali i o potrebi da se veruje u znakove sudbine.
- Mnoge fraze i postupci koje i danas koristimo zapravo potiču iz tih starih običaja. Kada neko kaže „pomakni se s mesta“ ili kada instinktivno kucnemo u drvo da „zlo ne čuje“, retko razmišljamo o poreklu tih reči. One su ostaci drevnog verovanja da reč ima moć i da se može prizvati ili oterati nesreća jednostavnim gestom. Iako ih danas izgovaramo gotovo mehanički, u njima se krije drevna potreba čoveka da zaštiti sebe i svoj dom od nepredviđenog.
Jedno od raširenih uverenja odnosi se na piće. Ako ste u gostima, ostavljanje nepopijenog pića nije samo stvar nepristojnosti, već se verovalo da to može doneti neslogu i svađu u domu domaćina. S druge strane, razbijena čaša nije bila razlog za ljutnju – naprotiv, smatralo se da staklo koje prsne donosi sreću, pa se taj trenutak često dočekivao osmehom, pa čak i aplauzom. Na taj način, situacija koja bi mogla izazvati neprijatnost pretvarala se u znak blagostanja.
- Još jedno posebno verovanje vezano je za lastavice. Ako lasta napravi gnezdo na krovu kuće, porodica se smatrala blagoslovenom. Kuća je time dobila zaštitu i mir, jer je lasta simbol sreće i porodice. Slično značenje imali su i snovi. Verovalo se da prvi san u novoj kući ili stanu ima proročansku moć i da će se ono što se u njemu desi sigurno ostvariti. Isto je važilo i za spavanje u tuđem krevetu – takvi snovi smatrani su naročito značajnim i tumačili su se sa posebnom pažnjom. Narodna mudrost mnogo je govorila i o početku dana. Ako bi jutro počelo loše, savet je bio da se tog dana ne upuštate u važne poslove, jer mali jutarnji peh može nagovestiti niz problema. Zanimljivo je i tumačenje koje se vezivalo za kućni sto: ako bi se on ljuljao, verovalo se da žena drži sve konce u svojim rukama i da je dominantna figura doma.
Kafa, kao piće sa bogatom simbolikom u našoj kulturi, takođe je imala svoje mesto u verovanjima. Prosuta kafa nije bila znak nespretnosti, već dobar nagoveštaj – uskoro će stići novac. Na sličan način tumačen je i pauk. Ako vam padne na odeću ili ga primetite na sebi, to znači da vas očekuje sreća. Nasuprot tome, ako gavran grakće iznad kuće, smatralo se da predskazuje nesreću ili loše vesti. Životinje su uopšte imale snažnu simboliku. Ako bi pas koji nije vaš došao u dvorište i počeo da laje, nije ga trebalo terati, jer se verovalo da takav gost donosi sreću. Još važnije, pomaganje životinjama u nevolji smatralo se gestom koji se uvek vraća višestruko – dobro delo upućeno životinji prizivalo je dobro u životu čoveka.
- U proleće se pratilo pojavljivanje prvih ljubičica. Kada bi neko ugledao prvu ljubičicu u sezoni, savetovalo se da je pojede, jer to donosi ljubav i poštovanje tokom cele godine. Slično je bilo i sa bebom – kada prvi put uzmete novorođenče u naručje, trebalo je da zamislite želju, jer se verovalo da će se ona ostvariti u roku od godinu dana. Posebno zanimljiva bila su verovanja vezana za jaja. Ako biste razbili jaje sa dva žumanca, to je bio znak skorog venčanja u porodici ili među prijateljima. Ali ako jaje nema žumance ili u njemu postoje crne tačke, to je shvatano kao loš znak, najčešće povezan sa nesrećom.
Čak i pribor za jelo imao je svoju ulogu u predskazanjima. Ako vam ispadne nož, narod je govorio da će vam uskoro doći muški gost. Ako padne viljuška, očekuje se ženski gost. Bilo je važno i ponašanje gostiju – ako gost uđe u kuću i ne sedne, verovalo se da sa sobom odnosi mir domaćina. Posebno je naglašavano da, ukoliko domaćinstvo ima žensku decu, gost makar na trenutak treba da sedne, kako bi ostavio pozitivnu energiju u kući. Jedno od verovanja ticalo se i vereničkog prstena. Nije se savetovalo da se on menja ili prepravlja, jer se smatralo da takva promena može izazvati nesigurnost ili probleme u vezi. Bio je to simbol stabilnosti i trajnosti, te se njime nije smelo olako igrati.
- Kada se sve ovo sagleda, jasno je da su običaji i verovanja bili način na koji su ljudi pokušavali da objasne svet oko sebe. U vreme kada nauka i tehnologija nisu nudile odgovore, narod je u prirodi i svakodnevnim situacijama tražio znakove sudbine. Danas, iako živimo u digitalnom dobu, mnoge od tih izreka i postupaka i dalje koristimo. Još uvek kucamo u drvo, još uvek se nasmejemo kada se razbije čaša, još uvek se setimo da prosuta kafa može značiti neki dobitak.
Možda je sve to samo sujeverje, a možda i izraz duboke ljudske potrebe da u svakodnevici pronađemo smisao i znak da nismo sami u svojim putevima. U svakom slučaju, ovi stari običaji i danas žive, kao tihi svedoci vremena kada su ljudi u svakom zvuku, mirisu i pokretu tražili poruku sudbine.
