Narodna verovanja kažu da ovu biljku ni za živu glavu ne treba saditi u dvorištu: Tera sreću iz kuće i unosi maler

Narodna verovanja su prisutna u svakom segmentu našeg života,pa tako i ovo narodno verovanje o kojem Vam pišemo danas.Ovo verovanje se odnosi na pojedine biljke koje sadimo u našim dvorištima a po mišljenju predaka donose zlu kob..

• Stara narodna mudrost, koja se prenosila usmenom tradicijom, nalaže da se određene biljke ne smiju saditi u dvorištu, jer one simbolično predskazuju nesreću. Ova verovanja oslanjaju se na duhovne i simboličke asocijacije koje su se tokom vremena oblikovale, te se danas mogu posmatrati kao deo šireg kulturnog nasleđa.

Na primer, neki običaji nalažu da se hrast ne seče i da se za Božić u kuću unosi grana, što je simbol svete tradicije. Slično tome, na krovu kuće se postavlja čuvarkuća ili, alternativno, perunika, jer se veruje da štiti od groma. Ovi običaji pokazuju da su biljke i drveće, u narodnoj tradiciji, imale mnogo veći značaj od pukog ukrasa – one su bile zaštitnici doma i simbole dugovečnosti.

• Narodna mudrost kaže i da se bagrem ne smije saditi blizu kuće. Stari verovali su da bagrem, čije je staro ime bilo „nerod“, ne donosi plodnost, te se njegova sadnja izbegavala, a takođe se i kalemljenje bagrema nije preporučivalo. Ovakva uverenja podrazumevaju duboku povezanost između prirode i sudbine, gde svaka biljka ima svoje značenje i uticaj na dom.

Još jedno verovanje odnosi se na orah. Prema starim običajima, orašovo drvo u dvorištu donosi nesreću i čak smrt, ne samo zbog svojih žila koje se prostiru blizu temelja kuće, već i zbog senke koju baca na kuću. Neki veruju da je vrijeme za preoblikovanje dvorišta kada se takve biljke sadnjuju, a naročito je loše provoditi vrijeme u hladovini orahovog drveta, a navodi se i da su, u nekim pričama, čak svi ukućani “izumrli” pod njegovim hladom.

• Kako bi se osigurao sklad i prosperitet domaćinstva, preporučuje se da se prvo sade drveće i žbunje, a potom cvetnice, čime se postiže prirodni balans u okruženju. Posebno se ističe da je hrast lužnjak jedan od najlepših ukrasa koji dvorište može imati, jer njegova razgranata krošnja stvara “debeo” hlad, a blizina vode dodatno doprinosi njegovoj simbolici dugovečnosti.

Narodni običaji ne staju ovde. Za Slovene, lipa je sveto drvo, poznato po lekovitim cvetovima koji pčelama daju dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti. Lipov ugalj, koji se dobija iz drveta, tradicionalno se koristio za prečišćavanje vode, ali se i sama lipa sadi sa strane, ne iznad garniture za sedenje, kako bi se sačuvala njena posebna energija.

• Vrba je još jedno drvo koje nosi značajnu simboliku u narodnim verovanjima. U vreme kada su deca koja su kažnjavana nazivana “mirko”, vrbove grančice korišćene su na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, uz reči “rasti kao vrba”. Kora vrbe poznata je po svojim lekovitim svojstvima, posebno u lečenju prehlade.

Glog, poznat kao moćan lek za srčana oboljenja, ima još jednu intrigantnu ulogu – smatra se najmoćnijim sredstvom protiv vampira i demona. Ovaj žilavi, listopadni žbun može imati boju koja varira od bele, crne do crvene, a bobice se beru kada sazru, te se koriste za pripremu džemova, čajeva i sokova. Glog se takođe često koristi za oblikovanje živih ograda, pri čemu se u sadnu rupu dodaje kreč, kako bi se postigla optimalna rastna sredina.

• Dren je biljka čiji cvetovi prvi cvetaju u proleće, dok plodovi sazru u jesen. U narodnoj tradiciji, drenom se kuće ukrašavaju za Đurđevdan, jer se drvo smatra simbolom zdravlja. Za Bogojavljenje, deci se često daje drenov cvet kako bi postali otporni na bolesti.

Jabuka i šljiva takođe zauzimaju posebno mesto u narodnim verovanjima. Jabuka, omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i predstavlja važan svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a oni koji to nisu učinili smatrali su se nesposobnim za sečenje voća. Domaća sorta petrovača, poznata po bujnom, okruglom stablu i plodu koji sazreva u julu, često se prodavala po vrlo povoljnim cenama, dok su šljive gajene u postojbini ostale sinonim za najkvalitetniju sortu za sušenje. Etarska ulja koja se nalaze u kožici šljiva čine ih jedinstvenim u svojoj vrsti.

• Narodna verovanja o biljkama pružaju nam jedinstven uvid u to kako su naši preci tumačili svet oko sebe. Verovanja da određene biljke donose nesreću ili, pak, simbolizuju zdravlje i dugovečnost, duboko su ukorenjena u kulturi i tradiciji Kosova i Metohije. U nastavku, možemo navesti nekoliko ključnih poruka koje ovaj običaj prenosi:

1. Značaj zajedništva:

   • Porodični sklad: Sadnja biljaka prema starim verovanjima podstiče harmoniju u domaćinstvu i simbolizuje potrebu da se priroda uskladi s porodičnim vrednostima.

2. Simbolika biljaka:

   • Hrast lužnjak: Simbol dugovečnosti i zaštite, posebno uz blizinu vode.

   • Lipa: Sveto drvo koje je povezano s lekovitim svojstvima i dobrom pašom.

   • Glog: Ne samo lekovita biljka, već i zaštitnica od zlih sila.

   • Dren: Simbol zdravlja, naročito u svečanim prilikama.

   • Jabuka i šljiva: Voće koje nosi tradicionalne običaje i predstavlja deo nasleđa naših predaka.

1. Praktičnost i mudrost:

   • Tradicionalna verovanja nas uče da pažljivo biramo koje biljke sadimo u dvorištu, jer svaka biljka nosi određenu energiju i može uticati na atmosferu doma.

   • Sledi stara mudrost – prvo se sade drveće i žbunje, a zatim cvetnice, kako bi se stvorila uravnotežena i prosperitetna okolina.

Ova narodna uverenja, iako ponekad izgledaju neobično u savremenom dobu, otkrivaju duboku povezanost između čoveka i prirode. Naši preci su verovali da biljke nisu samo dekoracija, već i nosioci energije koji mogu oblikovati sudbinu domaćinstva. Uprkos modernim naučnim saznanjima, mnogi i dalje cene ove običaje, jer oni čuvaju duh prošlih vremena i podsećaju nas na mudrost koja je prenošena generacijama.