Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obilježavaju dan za slavlje Svetog Atanasija Atonskog, a mi danas za Vas donosimo par narodnih vjerovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik…
Sveti Atanasije Svetogorski, poznat i kao Atonski, bio je jedan od najznačajnijih duhovnih vođa i reformatora monaškog života u 10. veku. Njegovo ime zauzima posebno mesto u istoriji pravoslavlja jer je svojim delovanjem doneo velike promene na Svetoj Gori. Nakon što se zamonašio, povukao se u samoću i dugi niz godina proveo je kao pustinjak, posvećen strogom asketskom životu i neprestanoj molitvi. Međutim, njegova vizija monaštva nadmašila je tadašnje običaje. Shvatio je da je život u potpunoj samoći izuzetno težak i da mnogi monasi posustaju na tom putu. Zato je uveo kinovijski sistem – pravilo po kojem monasi žive u zajednici, pomažući jedni drugima i zajedno se uzdižući u veri. Time je Svetu Goru pretvorio u organizovanu monašku republiku, a njegov primer postao je temelj duhovnog života za generacije koje su usledile.
- Još za života, Sveti Atanasije stekao je veliki broj sledbenika i poštovalaca. Njegova dela i učenja širila su se među vernicima, a posebno je poznat po tome što je sastavio prvi zakonik Svete Gore, kojim je uobličio pravila za sve koji žele da služe Bogu na ovom svetom mestu. Zahvaljujući njemu, manastiri su postali oaze molitve, reda i mira, u kojima se negovala ne samo duhovnost već i ljudska solidarnost.
Na prostorima Balkana, a posebno u Srbiji, Sveti Atanasije se slavi kao veliki zaštitnik od nepogoda, oluja i vremenskih neprilika. Ljudi ga prizivaju u molitvama kada zagrmi i kada vetrovi zaprete usevima i domovima. Stari narod veruje da ovaj svetitelj ima moć da smiri gnev prirode i otera zle sile koje vrebaju u mraku.
- U južnim delovima Srbije, i danas se prepričava zanimljiva legenda koja govori o tome kako je đavo pokušavao da iskuša ovog velikog monaha. Prema tom predanju, nečastivi se prerušio u izuzetno lepu devojku i pokušao da zavede Atanasija, nagovarajući ga da se odrekne vere i pridruži mu se u obožavanju zla. No, Sveti Atanasije je bio mudar i razborit; prozreo je ovu prevaru i zatražio od „devojke“ da mu pokaže svoju moć tako što će se smestiti u mali ćup. Kada je đavo to učinio, monah je brzo zatvorio posudu i bacio je u more.
Legenda dalje kazuje da je taj ćup godinama plutao beskrajnim morskim prostranstvima sve dok ga nisu pronašli ribari. Ne znajući šta se u njemu nalazi, otvorili su posudu i oslobodili đavola, koji je ponovo krenuo svetom da iskušava i kvari ljude. Stariji ljudi i danas govore da svaki put kada zagrmi, đavo pomisli da Sveti Atanasije dolazi. Preplašen, on pokušava da se sakrije i uskače u razne posude. Zbog toga postoji običaj da se na dan posvećen ovom svetitelju svi sudovi i posude drže čvrsto zatvorenim, kako bi se sprečilo zlo da se uvuče u domove.
- Posebno mesto u narodnim običajima zauzimaju i vodeničari u pojedinim krajevima Srbije. Oni veruju da baš na ovaj dan đavoli vrebaju u virovima i potocima, zbog čega vodenice ne rade kako treba. U strahu od nečastivog, mnogi vodeničari izbegavaju da pokreću svoje mlinove, verujući da bi to donelo nesreću ili kvar na njihovim postrojenjima.
Sveti Atanasije je ostavio neizbrisiv trag ne samo u istoriji monaštva već i u narodnoj svesti. Njegova snaga, mudrost i nepokolebljiva vera postali su simbol borbe protiv zla i iskušenja. Vernici mu se i danas obraćaju sa nadom da će ih zaštititi, doneti mir u njihove živote i sačuvati ih od svake nevolje. Njegov dan obeležava se molitvom, verom i poštovanjem, a oni koji sa iskrenim srcem zatraže njegov zagovor veruju da mogu primiti posebnu blagodat i pomoć u životnim teškoćama.
