Svaki roditelj na svetu želi samo najbolje za svoju decu,da budu sigurna,zdrava i vesela.Da s njima provede što više vremena i da može da im priušti osnovne stvari..Ova zemlja nudi sve to a i mnogo više,po tvrdnjama stručnjaka najbolja je za zasnivanje i očuvanje porodice..
- Holandija se, prema najnovijem izveštaju UNICEF-a, nalazi na vrhu liste zemalja u kojima je najbolje biti dete. U ovom istraživanju procenjivani su faktori poput mentalnog zdravlja, fizičkog blagostanja i životnih veština dece u 43 zemlje članice OECD-a i Evropske unije. Iza Holandije našle su se Danska, Francuska, Portugalija i Irska, što samo potvrđuje značaj koji se u ovim društvima pridaje dobrobiti najmlađih.
Kako izgleda svakodnevni život dece u Holandiji iz perspektive jedne majke, najbolje je opisala Britanka Amanda van Muligen, koja već više od dve decenije živi u toj zemlji i odgaja troje dece. Na svom blogu je podelila iskustva koja oslikavaju jedan potpuno drugačiji, često zavidan pristup roditeljstvu.
- U holandskim školama, deci se dozvoljava da budu ono što zaista jesu – deca. Akcenat se stavlja na igru, koja je prepoznata kao najvažniji oblik učenja u ranom detinjstvu. Obavezno obrazovanje počinje sa pet godina, ali mnoga deca već sa četiri polako ulaze u školski sistem. Ipak, formalna očekivanja poput savladavanja čitanja i pisanja počinju tek oko šeste ili sedme godine. Do tada se deca uče samostalnosti, poštovanju pravila i razvijanju društvenih veština – kroz igru i timski rad.
Kao još jedan važan aspekt ističe se činjenica da holandska deca imaju mnogo vremena za igru i boravak na otvorenom. Bicikli, trotinete, sanke i klizaljke deo su svakodnevice, a bezbedni kvartovi i ograničena brzina saobraćaja omogućavaju mališanima da se slobodno kreću i istražuju. Brojni parkovi i igrališta, lako dostupni pešice iz većine naselja, dodatno olakšavaju boravak u prirodi i podstiču fizičku aktivnost.
- Holandsko društvo je, kako Amanda naglašava, snažno orijentisano na decu. Bilo da je reč o školama, restoranima, javnim prostorima ili kulturnim sadržajima, sve je prilagođeno potrebama mališana. Ovakva društvena infrastruktura omogućava deci da odrastaju u podsticajnom i sigurnom okruženju.
Veliki akcenat stavlja se i na lokalnu povezanost – deca pohađaju škole blizu kuće, što im omogućava da rano razviju osećaj pripadnosti zajednici. Rano se osamostaljuju – biciklima i peške idu u školu i kod prijatelja, što im gradi poverenje u sopstvene sposobnosti i nezavisnost.
- Podrška porodici i roditeljima takođe je važan stub ovog sistema. Država nudi finansijsku pomoć porodicama, subvencije za brigu o deci, kao i besplatan obrazovni sistem. Uz sve to, prisutna je i postporođajna nega i specijalizovane službe koje pomažu roditeljima u ranom razvoju deteta. Amanda ističe da je, iako je strankinja, osetila snažnu podršku sistema u svakom koraku roditeljstva.
Ne manje važno, kultura rada u Holandiji pogoduje balansiranju poslovnih i porodičnih obaveza. Mnogi roditelji, posebno majke, biraju skraćeno radno vreme kako bi uskladili svoje radne obaveze sa potrebama dece. Takav izbor nije stigmatizovan – naprotiv, društvo ga podržava jer se smatra da prisustvo roditelja u svakodnevnom životu deteta ima nemerljiv značaj.
- Na kraju, Amanda zaključuje da holandski roditelji ne forsiraju decu da prerano odrastu. Ne pritiskaju ih obavezama, ne zatrpavaju ih dodatnim aktivnostima, već ih podstiču da budu ono što jesu – srećna deca koja kroz igru i ljubav otkrivaju svet oko sebe.
Holandija je pokazala da sreća dece ne zavisi samo od ekonomskih pokazatelja, već i od vrednosti koje društvo neguje. Igra, sloboda, podrška i poverenje – to su temelji na kojima ova zemlja gradi svoju budućnost.
