Prelepe boje i raskošni mirisi često skrivaju najmračnije tajne, a neke od najopasnijih biljaka mogu da rastu upravo u Vašoj bašti. U nastavku pogledajte koje su neke od biljaka na koje treba da obratite pažnju…
Rad u bašti mnogima donosi spokoj, radost i osećaj bliskosti sa prirodom. U cvetnim lejama i među mirisnim biljkama mnogi pronalaze hobi, terapiju i zadovoljstvo. Međutim, iza šarenila i prividne bezazlenosti zelenih površina kriju se i ozbiljne opasnosti. Mnoge otrovne biljke rastu upravo u dvorištima, a mogu ugroziti zdravlje dece, kućnih ljubimaca, pa čak i odraslih. Gutanje, pa čak i običan dodir sa pojedinim vrstama, može izazvati alergijske reakcije, trovanja, pa i smrtne ishode.
Jedan od najozloglašenijih stanovnika bašti jeste oleander. Ovaj ukrasni žbun poznat je po prelepim cvetovima u beloj, roze ili crvenoj boji, ali cela biljka sadrži kardioglikozide. Te materije mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja rada srca, mučnine i povraćanja. Posebno je opasno spaljivanje grana, jer dim sadrži otrovne supstance. Zato se oleander s pravom naziva tihim ubicom.
- Slično opasna je i beladona. Njeni listovi i bobice sadrže alkaloide atropin i skopolamin, koji izazivaju proširene zenice, halucinacije i ubrzan rad srca. Iako je nekada korišćena u medicini, danas je poznata pre svega kao jedna od najotrovnijih biljaka na evropskom tlu. Deca su posebno ugrožena jer ih privlače crne bobice koje izgledaju primamljivo.
Rododendron i azaleja, omiljeni žbunovi zbog raskošnih cvetova, kriju otrovne glikozide poznate kao grijanotoksini. Zabeleženo je čak i trovanje rimskih vojnika koji su konzumirali med nastao od ovih cvetova – poznat kao „ludi med“. Listovi, cvetovi i nektar mogu da izazovu ozbiljne tegobe poput mučnine i povraćanja.
- Narcisi, simboli proleća, takođe nose skrivenu opasnost. Njihove lukovice sadrže alkaloid likorin, koji izaziva bolove u stomaku, povraćanje, pa i konvulzije. Važno je da se lukovice drže odvojeno od hrane i da budu van domašaja dece.
Posebno je opasna kukuta, biljka po kojoj je zapamćeno otrovanje Sokrata. Ona podseća na divlji peršun, ali sadrži koniin, otrov koji paralizuje nervni sistem i dovodi do gušenja. Sam dodir može biti rizičan, jer otrov prolazi kroz kožu, pa je zaštita ruku obavezna.
Digitalis ili naprstak, biljka sa zvonastim cvetovima u ljubičastoj, beloj ili žutoj boji, poznata je i po tome što se od nje proizvode lekovi za srce. Međutim, prevelike količine dovode do ozbiljnog trovanja. Iz istog razloga ne preporučuje se sadnja u dvorištima gde borave deca.
- Još jedna biljka zastrašujuće reputacije jeste zevalica, poznata i kao vukova muka. Sadrži neurotoksin akonitin, koji oštećuje nervni sistem i srce. Simptomi trovanja uključuju trnce, utrnulost, paralizu disanja i zastoj srca. Rukavice su obavezne pri bilo kakvom kontaktu sa ovom biljkom.
Đurđevak, poznat po svom opojnom mirisu i nežnim belim cvetovima, krije kardioglikozide. Oni mogu izazvati nesvesticu, konvulzije i usporen rad srca. Iako je omiljen u prolećnim baštama i aranžmanima, njegova prisutnost u kući ili u blizini dece i kućnih ljubimaca nosi ozbiljan rizik.
Prema pisanju „Blica“, stručnjaci za hortikulturu upozoravaju da građani često nesvesno sade upravo ovakve biljke, vođeni njihovim izgledom, a ne znanjem o njihovim osobinama. Mnogi nisu ni svesni da u svom dvorištu gaje biljke koje mogu biti smrtonosne.
- Slično piše i „Kurir“, naglašavajući da trovanja najčešće nastaju kod dece i životinja, jer su prirodno radoznali i skloni da dodiruju ili gutaju ono što ih privuče izgledom. Veterinari redovno beleže slučajeve trovanja pasa i mačaka, naročito tokom proleća i leta. Prema podacima koje je preneo „N1“, postoji i zabrinjavajući trend da se ove biljke koriste u dekorativne svrhe prilikom proslava i svečanosti. To dodatno povećava rizik, jer dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi. Stručnjaci savetuju da se đurđevak, oleander i slične biljke nikada ne koriste u aranžmanima za stolove.
Bašta može da bude mesto mira i uživanja, ali je važno znati da lepota često skriva opasnost. Edukacija je ključ – odrasli treba da upoznaju decu sa rizicima i da im objasne zašto ne treba dodirivati ili brati određene biljke. Kućni ljubimci bi trebalo da imaju ograničen pristup delovima dvorišta gde rastu potencijalno opasne vrste.
Uz odgovarajuću pažnju i oprez, svaka bašta može biti i bezbedna i prelepa. Potrebno je samo informisati se pre sadnje, birati proveren i siguran izbor i ukloniti ono što može da ugrozi zdravlje. Tako će vrt ostati mesto gde se spajaju radost, priroda i sigurnost.
