Demencija nije nimalo bezazleno oboljenje a sve više je učestalo i na našim prostorima,međutim kako napreduje nauka tako i naša svest počinje da prihvata nova stanja i lakše se nosi sa istima.U nastavku ovog članka Vam pišemop o nekim simptomi8ma za koje možda niste ni znali..
- Promene u prehrambenim navikama, naročito nagla želja za određenom vrstom hrane, mogu delovati kao samo prolazni hir ili promene ukusa, ali nova istraživanja sugerišu da bi to mogli biti znaci ozbiljnijih neuroloških stanja, kao što je frontotemporalna demencija.
Dr Andrew Badson sa Medicinskog fakulteta u Bostonu upozorava da pojačana želja za slatkišima može biti jedan od prvih simptoma ove bolesti. Frontotemporalna demencija izaziva postepeno odumiranje nervnih ćelija u prednjem delu mozga, a simptomi ove bolesti često su suptilni i mogu se lako zanemariti. Prema dr Badsonu, nagle promene u prehrambenim navikama, naročito sklonost ka prekomernoj konzumaciji slatkiša, mogu ukazivati na početak ovog ozbiljnog stanja.
Simptomi frontotemporalne demencije najčešće uključuju:
-
Promene u ponašanju
-
Impulsivne odluke i nepromišljene radnje
-
Društveno neprikladno ponašanje
-
Nedostatak empatije
Jedan od ranih, a često zanemarenih simptoma, jeste upravo nagla promena u ukusu i želja za određenom vrstom hrane, poput slatkiša. Pacijenti sa ovom bolešću mogu pokazivati kompulsivne radnje, kao što su ponavljajući pokreti, ali i promene u prehrambenim navikama koje nisu uobičajene za njih.
- Veza između šećera i demencije je takođe sve više istraživana. Studije su pokazale da postoji direktna korelacija između unosa šećera i rizika od razvoja neurodegenerativnih bolesti, uključujući demenciju. Osobe koje svakodnevno konzumiraju više od 10 grama šećera (oko dve i po kašičice) imaju povećani rizik od razvoja ovih bolesti. Povećan nivo šećera u krvi, čak i tokom jedne godine, može značajno povećati rizik od razvoja Alchajmerove bolesti.
Stručnjaci savetuju da budemo pažljivi prema suptilnim promenama u našim prehrambenim navikama i da se u slučaju naglih i neobjašnjenih promena obratimo lekaru. Rano prepoznavanje simptoma može biti ključ za usporavanje progresije bolesti i sprečavanje daljih komplikacija.
BONUS TEKST O OSTALIM SIMPTOMIMA DEMENCIJE:
1. Gubitak pamćenja
-
Zaboravljanje nedavnih događaja: Osobe sa demencijom često zaboravljaju šta su radile ili sa kim su razgovarale, i to čak i nakon kratkog vremena.
-
Problemi sa učenjem novih informacija: Osobe sa demencijom mogu imati teškoće da zapamte nove informacije ili da prepoznaju poznate osobe.
2. Problemi sa jezikom
-
Zaboravljanje reči: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoća u pronalaženju reči ili se ponavljaju u govoru.
-
Teškoće u razumevanju govora: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoće da razumeju složene rečenice ili da prate razgovor.
3. Problemi sa orijentacijom u vremenu i prostoru
-
Zbrka u vremenu i datumu: Osobe sa demencijom mogu izgubiti pojam o tome koji je dan, mesec ili godina.
-
Problemi sa snalaženjem u poznatom okruženju: Mogu se izgubiti u poznatim mestima, čak i u svom domu.
4. Poremećaji u rasuđivanju i donošenju odluka
-
Loše procene i donošenje impulzivnih odluka: Osobe sa demencijom mogu donositi loše odluke, na primer, zbog nesposobnosti da procene posledice svojih postupaka.
-
Problemi sa planiranjem i organizovanjem: Obavljaju jednostavne zadatke, poput plaćanja računa, sve teže i uz više grešaka.
5. Promene u ponašanju i ličnosti
-
Povećana iritabilnost i anksioznost: Osobe sa demencijom mogu postati nervozne, ljutite ili anksiozne zbog gubitka kontrole.
-
Povećana sumnjičavost i paranoja: Mogu početi da veruju da ih ljudi varaju ili da im čine nešto loše, čak i bez dokaza.
-
Zanemarivanje higijene i lične brige: Osobe sa demencijom mogu prestati da se brinu o sebi, prestati da se kupaju ili menjaju odeću.
6. Teškoće u prepoznavanju emocija drugih
-
Nedostatak empatije: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoća u razumevanju ili prepoznavanju emocija drugih ljudi, što može dovesti do društvene neprikladnosti.
7. Kompulzivno ponašanje
-
Ponovljeni pokreti ili aktivnosti: Mogu se javiti ponavljajući pokreti ili radnje, kao što su stalno ponavljanje istih pitanja ili pokreta.
8. Depresija i povlačenje
-
Povlačenje iz društvenih aktivnosti: Osobe sa demencijom mogu postati povučene, izbegavati društvene situacije i ne uživati u aktivnostima koje su nekada volele.
9. Nedostatak koordinacije i motoričkih sposobnosti
-
Problemi sa ravnotežom i hodanjem: Osobe sa demencijom mogu imati poteškoće u hodanju ili sa održavanjem ravnoteže, što može dovesti do padova.
10. Povećana agresivnost i nasilje
-
Neobjašnjivo agresivno ponašanje: U nekim slučajevima, osobe sa demencijom mogu postati fizički ili verbalno agresivne, posebno ako se osećaju zbunjeno ili ugroženo.
