Sveti Sava je najvažniji srpski svetitelj, poznat po tome što je bio ne samo duhovni vođa već i veliki prosvetitelj, zaštitnik škola, učitelja i đaka. Slavi se 27. januara i smatra se jednim od najvažnijih dana u srpskom kalendaru. Ovaj dan nije samo duhovni praznik, već je i utemeljen u mnogim narodnim običajima i verovanjima. Srbi veruju da Sveti Sava može da utiče na tok godine, a mnoge tradicije koje se praktikuju na njegov dan imaju duboko ukorenjena značenja, često vezana za sreću, napredak i zaštitu od zla.
Običaji vezani za Svetog Savu
Na Savindan, jedan od najvažnijih običaja je verovanje da je lenjost zabranjena. Ovaj dan nije pogodna prilika za odmaranje; umesto toga, veruje se da bi trebalo da se aktivno radi kako bi se obezbedio napredak tokom cele godine. Pored toga, postoji i ubeđenje da je na ovaj dan bolje ne nositi crveno. Ovaj običaj potiče iz vremena kada su seljaci strahovali od vukova koji su mogli napasti stoku. Smatrano je da crvena boja može privući vukove, te se izbegavalo nošenje ove boje.
Zanimljiv je i običaj vezan za oštrenje noževa, britvi i drugih alata. U nekim delovima Srbije veruje se da oštrenje na Svetog Savu može doneti nesreću, jer se time navodno izaziva otvorena čeljust vuka. U prošlosti su seljaci verovali da će ako se noževi ili britve oštre na ovaj dan, vukovi napasti stoku, a verovanje o održavanju alata u stanju mira imalo je značajnu simboliku u zaštiti domaćinstva.
Na Savindan se takođe praktikuje običaj da stoka sama ide na ispašu. Sveti Sava je smatran zaštitnikom stoke, a puštanje stoke na ispašu na ovaj dan simbolizovalo je pomoć i blagoslov svetitelja da stoka bude bezbedna i zdrava.
Šta se smatra lošim znakom?
Takođe postoji verovanje da je na Svetog Savu grmljavina loš znak. Grmljavina u januaru je izuzetno retka, pa ako se dogodi, smatralo se da je to znak nečeg negativnog, poput nesreće ili loše godine. Zanimljivo je da ovaj običaj ima duboke korene u narodnom verovanju, koje je kasnije preneseno na pesme, pa čak i u pesmu “Početak bune na dahije”, koja govori o gromovima na Svetog Savu.
S druge strane, sunčan dan na Svetog Savu veruje se da donosi sreću i rodnu godinu, označavajući blagostanje, plodnost i napredak. Ovaj dan je, dakle, i vreme kada narod izražava svoju nadu u dobru godinu, verujući da će prirodni fenomeni kao što su sunčano vreme biti pokazatelj sreće.
Šta se ne prašta na Svetog Savu?
Jedno od ključnih verovanja ovog dana je da deca moraju naučiti nešto novo, makar to bila i nova pesma. Ovaj običaj potiče od verovanja da, ako deca na Savindan ne uče nešto novo, biće sklona lenjosti tokom godine, a njihov napredak će biti usporen. Ovaj običaj podstiče učenost i pažnju na obrazovanje, što je i odraz Svetog Save kao zaštitnika škole i prosvete.
Sveti Sava je bio veliki obrazovni reformator, a i narodna verovanja snažno su ukorenjena u želji da se čuva njegov duh i podrži duhovno i obrazovno napredovanje generacija. Na Savindan, deca treba da steknu novo znanje, kao znak poštovanja prema učenju koje je Sveti Sava promovisao.
Kućni poslovi na Svetog Savu
Iako je Sveti Sava crveno slovo u kalendaru, običaji za kućne poslove na ovaj dan nisu uobičajeni kao za druge velike praznike. Na Savindan je, zapravo, poželjno obaviti kućne poslove, uključujući i veće spremanje. U prošlosti, dok se stoka puštala na ispašu, domaćinstvo je koristilo ovaj dan da završi važne poslove. Verovalo se da će time obezbediti da u kući sve krene na bolje i da će godina biti uspešna.
Takođe, na ovaj dan žene mogu raditi kućne poslove, što je u suprotnosti sa drugim praznicima, kada je obično uobičajeno da kućni poslovi budu zabranjeni. Veruje se da će ovim radom doprineti dobrom stanju u domaćinstvu tokom godine.
Zaključak
Sveti Sava je duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji, a običaji vezani za njegov dan odražavaju poštovanje prema njegovom nasleđu, njegovom učenju i duhovnoj misiji. Običaji i verovanja koji se praktikuju na Savindan ne samo da čuvaju tradiciju, već podstiču zajednicu na rad, napredak i obrazovanje, što je bilo blisko samom liku Svetog Save. Na ovaj dan, vernici i narod širom Srbije pozdravljaju Svetog Savu uz običaje koji obećavaju blagostanje i sreću za godinu koja je pred nama.
