U današnjem članku vam pišemo o nečemu što mnogi ne mogu da zamisle – o sudbini, o tome kako nas život često iznenadi i kako istinska vrednost nije u onome što pokazujemo spolja, već u onome što radimo iznutra.
Ova priča govori o tome kako je jedan bivši odličnik iz škole pokazao šta znači prava upornost, a o tome kako su se smeštali oni koji su mislili da je uspeh samo u očiglednim stvarima.
Jednog dana, tokom sastanka bivših školskih prijatelja, sve je izgledalo kao svakodnevna dosadna priča o tome ko je šta postigao u životu. Svi su govorili o svom poslovnom uspehu, o tome ko ima bolju platu, ko se nalazi na visokoj poziciji, a ko je otišao na luksuzni odmor. Kao i obično, takvi sastanci često završavaju opterećeni pohvalama i hvalisanjem. Međutim, priča o bivšem odličniku, koji je sada radio kao mójžič, postala je izvor podsmeha za jednog od prisutnih.
Bio je to bivši učenik koji je sada sebe smatrao velikim biznismenom. Stajao je u restoranu sa svojim prijateljima, pričao o svom uspehu, govorio o tome kako mu ide posao, a kako je svima nama jasno, uspeh i novac postali su merilo vrednosti u toj grupi. No, tada je došao trenutak koji je mnogima bio šok. Na autostanici, dok je parkirao svoj skupoceni automobil, ugledao je bivšeg kolegu – onog istog odličnika s prvih klupa. Sada je bio mójžič na lokalnoj automatskoj prvoj stanici.
- Za biznismena, ovo je bio pravi trenutak da ponizi nekog koga je smatrao “nižim” jer je završio fakultet s crvenim diplomama, ali sada se našao u situaciji da čisti automobile. Nema više olimpijada, nema više takmičenja, nema više prestiža. Dok je snimao svog bivšeg kolegu, on je sa podsmijehom govorio:
„Pa, evo ga, gleda kako mu je pomogla sva ta učenja. Zamišljajte, koliko se učilo, a na kraju… običan mójžič!“
Bivši biznismen nije samo snimao – svaka reč koju je izgovorio bila je još jedan ubod. Pitao je kolegu, sa ironičnim osmehom, da li dolazi na večeru sa starim prijateljima. On je želeo da ovaj trenutak bude neka vrsta zabave za sve prisutne, dok je njegov bivši kolega samo gledao, miran i smiren.
Bivši odličnik je samo odgovorio: „Pokušaću da dođem, ako stignem.“
Bez uzbuđenja, bez ljutnje, jednostavno je nastavio da obavlja svoj posao. Ali nijedna od tih reči nije ni bila važna. Biznismen je otišao, siguran da je upravo posmejao svog kolegu i pokazao „ko je uspešan“. No, noć je imala druge planove.
- Veče je nastavljeno, svi su bili u restoranu i smeštali su se oko stola, kada je na stolu blinknula plazma ekrana. Počelo je od snimka. Biznismen je stajao ponosno, gleda šta je snimio. Na ekranu je bio mójžič, bivši odličnik, perući automobil. Ljudima je bilo smešno. Smeh je počeo, odjednom su svi komentarisali: „Pa, šta će ti crveni diplom sada?“ Zao smeh je preplavio prostoriju.
Međutim, ništa što su gledaoci mogli zamisliti nije bilo u pravoj igri. Dok su smeh i podsmevanje bili u punom jeku, nešto se desilo. Preko terase restorana je stao luksuzni crni njemački SUV. Do tada je sve izgledalo kao još jedan običan dan, ali sada je stigao – isti onaj koji je bio „mójžič“, samo sada u skupocenom odelu, izgledajući kao da je upravo stigao sa poslovnog sastanka. Njegov izgled je odmah izazvao tihu tišinu u prostoriji.
Bivši odličnik nije stao da se osvećuje, već je stajao smireno. Gledao je okupljene i rekao:
„Izvinjavam se na kašnjenju.“
Za trenutak, svi su ostali u šoku. Niko nije mogao da veruje. Tada je biznismen, pokušavajući da se povrati od šoka, rekao sa ironijom: „Šef s moyke pustio?“ Onda je bivši odličnik odgovorio: „U stvari, zamjenjivao sam kolegu tog dana, imao je neplanirane obaveze.“ Zatim je napravio pauzu i dodao: „Ovo je moj lanac automatskih pranja, imamo više od 30 objekata širom zemlje.“
Svi su bili tiho. Smeh je odmah utihnuo, svi su shvatili ko je zaista bio uspešan.
Ova priča nas uči da je uspeh daleko od onoga što se vidi na površini. Pravi uspeh je u mirnoj odlučnosti, u tome da se ostane smiren i posvećen svom putu, bez obzira na to šta drugi misle ili govore
