Da li Vas redovno muči problem to što imate neprijatan zadah i ma koliko god Vi pokušavali da rešite ga, niste sigurni koji je uzrok spomenutog problema? Kroz današnji članak smo odlučili da pređemo ovu temu i u nastavku Vam donosimo par mogućih uzroka za kojih niste ni znali da bi mogli da utiču na to da Vaš zadah postane neprijatan…
Kamenčići u krajnicima zvuče kao redak problem, ali istina je da se javljaju mnogo češće nego što se misli. Mnogi ljudi ih i ne primete, sve dok ne izazovu neprijatnosti ili dok ne potraže pomoć lekara. Prema pisanju dr Roberta Šmerlinga sa Medicinskog fakulteta Harvard, ova pojava je iznenađujuće česta i može se javiti kod skoro polovine populacije, a iako obično nisu opasni, umeju da budu veoma iritantni. Kako navodi “Blic”, stručnjaci naglašavaju da ovi kamenčići nisu ni približno retki kao što se verovalo, a posebno se javljaju kod ljudi sa izraženim udubljenjima na krajnicima.
Kamenčići, poznati i kao tonziloliti, formiraju se u malim kriptama krajnika. U njima se skupljaju bakterije, čestice hrane, pljuvačka i odumrle ćelije, koje s vremenom stvaraju bele ili žućkaste naslage. Njihova veličina varira – od mikroskopskih tačkica do formacija nalik šljunku, a konzistencija može biti mekana ili tvrda poput kamena. Trajanje je različito: kod nekih nestaju za nekoliko dana, dok kod drugih mogu potrajati nedeljama ili čak mesecima. Ono što ih čini dodatno specifičnim jeste činjenica da se mogu pojavljivati više puta mesečno ili samo povremeno tokom godine. Ni dobra oralna higijena, ističu lekari, ne može u potpunosti da spreči njihovo nastanak – i oni koji redovno brinu o zubima i desnima mogu ih imati.
- Kada govorimo o učestalosti, poređenje s bubrežnim ili žučnim kamencima pokazuje razliku u percepciji. Dok su ove druge dijagnoze široko poznate i prepoznate kao ozbiljne, kamenčići u krajnicima ostaju u senci. Međutim, studije pokazuju da se javljaju kod čak 40 odsto ljudi, što ih čini daleko učestalijom pojavom nego što bi se pretpostavilo. Kako podseća “Kurir”, u većini slučajeva ne izazivaju zdravstvenu opasnost, ali mogu prouzrokovati neprijatan zadah, bol u grlu, osećaj stranog tela prilikom gutanja, pa čak i češće infekcije grla.
Kada je reč o tome ko može da ih dobije, odgovor je jednostavan – svako ko ima krajnike. Ipak, postoje faktori koji povećavaju rizik: osobe koje puše, konzumiraju mnogo zaslađenih napitaka ili imaju porodičnu sklonost češće se suočavaju s ovim problemom. Takođe, ljudi čiji su krajnici nepravilnog oblika, s mnogo udubljenja, znatno su podložniji stvaranju tonzilolita. Iako se o njima ne priča često, mnogi ljudi tokom života barem jednom iskuse neprijatnost povezanu s ovom pojavom.
- Lečenje zavisi od simptoma. Ako kamenčići ne prave probleme, lekar može savetovati da se jednostavno ništa ne preduzima. Međutim, kada postoji bol, nelagodnost ili loš zadah, grgljanje slane vode ili ispiranje specijalnim oralnim tušem često daje rezultat. Neki ih uklanjaju i pamučnim štapićem, ali lekari upozoravaju da se izbegava korišćenje oštrih predmeta poput čačkalica ili olovaka, jer to može dovesti do povreda. Kod jačih upala mogu se uključiti antibiotici ili antiinflamatorni lekovi. U ređim slučajevima, kada problem postaje hroničan i značajno narušava kvalitet života, moguće je posegnuti za operativnim rešenjima. Tonzilektomija – potpuno uklanjanje krajnika – nekada je jedina opcija. Pored toga, savremena medicina nudi i postupke poput kriptolize, gde se laserom, radio-talasima ili strujom izravnavaju udubljenja u kojima se kamenčići formiraju. To smanjuje šanse za njihovu ponovnu pojavu.
Prevencija, iako nije stoprocentno efikasna, igra važnu ulogu. Preporuke su jasne: redovno pranje zuba i jezika, korišćenje konca, ispiranje usta slanom vodom posle obroka, kao i smanjenje unosa slatke hrane i napitaka. Pušenje, bilo klasičnih ili elektronskih cigareta, smatra se faktorom rizika jer iritira i izaziva upale krajnika. Zanimljivo je da su istraživanja o elektronskim cigaretama još uvek nedovoljna, ali postoje nagoveštaji da i one mogu doprineti razvoju tonzilolita.
- Mnogi pacijenti se pitaju zašto se o ovom problemu malo govori. Razlog je što kamenčići često spontano nestanu ili ljudi nauče sami da ih uklone, pa retko završe u medicinskoj statistici. Ipak, važno je znati da su neprijatnosti poput hroničnog zadaha ili stalnog osećaja nečega u grlu često povezane upravo s njima. Kako podseća “Krstarica”, iako nisu opasni po život, mogu značajno narušiti svakodnevni komfor i samopouzdanje, što je dovoljan razlog da se o njima priča više.
U zaključku, kamenčići u krajnicima nisu retka pojava, već vrlo rasprostranjena, iako često potcenjena. Oni ne zahtevaju uvek medicinsku intervenciju, ali zaslužuju pažnju jer mogu biti znak loše oralne higijene, upala ili jednostavno nepravilne građe krajnika. Prepoznavanje simptoma i pravilno reagovanje pomaže da se neprijatnosti svedu na minimum, a u težim slučajevima lekar može ponuditi dugoročno rešenje. Briga o usnoj duplji i redovne posete stomatologu ostaju prva linija odbrane protiv ponovnog javljanja ovog problema.
