Nije neobično da neke kuće skrivaju neke tajne za koje nisu svesni ni oni koju su čak i živeli tu.Čist primer toga je i obvaj mldić koji je tokom renovacije naišao na zaista neobične stvari koje je odlučio podeliti sa korisnicima društvenih mreža..
- Kris Aliz, mladić iz Argentine, odlučio je da zajedno sa svojim ocem kupi staru kuću i otpočne renoviranje. Iako su u startu očekivali klasične izazove koje donosi obnova starijih objekata, ono što su pronašli daleko je nadmašilo njihova očekivanja. Iza neuglednog i zapuštenog dvorišta krila se tajna koja je potpuno promenila njihov doživljaj tog doma.
Tokom čišćenja dvorišta, Kris je naišao na neobično gusto isprepleteno rastinje koje je skrivao deo zemljišta do tada nevidljiv golom oku. Nakon što je uklonio lozu i nisko rastinje, primetio je stara metalna vrata, čudnog oblika i još čudnijeg položaja. Na prvi pogled delovala su kao da ne pripadaju savremenom dobu, gotovo kao da su deo nekog davno zaboravljenog bunkera ili skloništa. Izgled vrata ostavljao je snažan utisak – kao da ih je neko svesno želeo sakriti od pogleda.
- Vođen radoznalošću, Kris je odlučio da ih otvori i istraži šta se nalazi iza njih. Ono što je zatekao, ostavilo ga je bez daha. Prostorija u koju je ušao bila je zagušljiva, prašnjava i puna starih, odavno zaboravljenih predmeta. Tu su se nalazili analogni fotoaparati, projektori, stare stolice i još mnoštvo predmeta koji su svedočili o nekadašnjem životu. Na prvi pogled, prostor je delovao kao skladište prošlih vremena, ali kako je dalje ulazio, shvatio je da nije reč samo o odlagalištu starih stvari.
Pravo iznenađenje usledilo je kada je otkrio da je prostorija povezana sa kućom malim tajnim prolazom, koji vodi direktno u dnevni boravak. Iako je bio iznenađen, u njemu je porasla potreba da razume svrhu ove sobe. Istražujući dalje, pronašao je stari klavir, a nedugo zatim i dnevnik koji je, sudeći po sadržaju, pripadao ženi po imenu Adelina. Stranice dnevnika bile su ispisane jasnim rukopisom, u kojem su se isprepletale emocije, bol i želja za slobodom.
- Adelina, prema zapisima, bila je zatvorena u toj prostoriji od strane supruga, koji ju je izopštio iz života nakon što je saznao da čeka dete sa drugim muškarcem, navodno profesorom klavira. Izolovana i napuštena, beležila je svoje dane, tugu i nadanja u dnevnik, koji je jedini ostao da svedoči o njenom postojanju i patnji.
Kris je priznao da ga je sve što je pročitao duboko potreslo. Na početku ga je obuzeo strah – ne zbog prostorije, već zbog saznanja da je neko živeo u tolikoj tišini, bez glasa, bez prava da bude saslušan. Vremenom, radoznalost i empatija preovladali su i on je odlučio da sazna više o Adelininoj sudbini. Njegova istraga ga je dovela do arhiva u kojima je pronašao potvrdu o njenoj smrti i mestu sahrane. Nije otkrio više detalja javnosti, ali je potvrdio da je žena zaista postojala i da je sahranjena bez mnogo pažnje.
- Iako priča deluje gotovo kao scenarij iz filma, ona nosi snažnu poruku. Skrivena prostorija u dvorištu, tajni prolaz, stari predmeti i dnevnik jedne žene predstavljaju podsvesni krik prošlosti koji je napokon došao do nekoga ko je bio spreman da ga čuje. Krisova odluka da podeli priču, bez obzira na to što nije moguće nezavisno potvrditi sve detalje, osvetljava jedno važno pitanje – koliko se tajni krije iza zidova kuća koje kupujemo i koliko je ljudskih sudbina ostalo neispričano, zatočeno u senkama tuđih života.
Ova priča, osim što je neobična, podseća na to da istorija ponekad nije sačuvana u knjigama, već u prašnjavim sobama, starim predmetima i rukopisima koje je vreme zaboravilo, ali savest ne sme.
