Sve češće oko sebe srećemo osobe koje boluju od autoimunih bolesti,jedna od njih je i Jelena Tomašević koja je javno progovorila o temi koja je TABU za većinu.
- Priča o Jeleni Tomašević nije počela dramatično, već tiho, sa sitnim simptomima koje bi mnogi zanemarili. Počelo je sa blagim otežanjem jednog prsta, koji se zatim proširio na još jedan. Iako nije bilo previše zabrinjavajuće, Jelena je osluškivala svoje telo, znajući da ponekad sitnice mogu biti početak nečeg većeg. Nakon četvrtog poroda, kada bi žena trebala da uživa u svom novom životu sa bebom, ona je počela osećati nešto što nije mogla da prepozna. Nakon niza pregleda, lekar joj je postavio dijagnozu – lupus, bolest koja ne bira svoje žrtve i koja izaziva da sopstveni organizam postane neprijatelj.
Međutim, to nije bio kraj njene borbe. Dijagnostikovan joj je i reumatoidni artritis, što je bio još jedan udarac na već iscrpljeno telo i dušu. Iako je bila u punim godinama, lekar joj je rekao nešto što nijedna žena ne želi da čuje – njeno telo liči na telo 75-godišnjakinje, iako je imala samo 36 godina. Jelena je tada, kao majka, supruga i umetnica, bila suočena sa realnošću koju nije želela da prihvati, ali znala je da mora. I dalje je imala toliko toga da ponudi, da proživi, da doživi.
- Međutim, bolovi u zglobovima nisu bili jedini problemi. Jelenu su mučile i misli koje su dolazile noću, kada bi svi zaspali, a ona ostajala sama sa sobom. U tim trenucima, pitanja o budućnosti su bila najteža – da li će biti tu za svoju decu kada im bude najpotrebnije? Hoće li moći da prisustvuje svadbi svoje ćerke? Hoće li ispratiti svog sina na prvi dan škole? Tuga, strah i suze postali su njeni nevidljivi pratioci, koji su dolazili u tišini noći.
Iako nije bilo lako, Jelena nije stajala. Postojali su dani kada je plakala u tišini, daleko od očiju svoje porodice, kako bi im omogućila da ne vide njenu bol. Niko nije znao koliko se borila da održava svakodnevicu, da njeni problemi ne postanu i njihovi. Njen suprug, Dejan Tomašević, priznao je da nije bio svestan koliko je Jelena nosila na svojim leđima, sve dok nije postala vidljiva snaga koju je unosila u svoju porodicu, uprkos svim nevoljama.
- Jelena nije dozvolila da bolest pokoleba njenu unutrašnju snagu. Iako je njen svet bio ispunjen izazovima, ljubav prema porodici je postala njen najveći oslonac i lek. Umesto da se povuče, odlučila je da deli svoju priču sa svetom, govoreći o svojoj borbi, strahovima, suzama. Na taj način je želela da pokaže drugim ženama koje se bore sa sličnim problemima da nisu same, da je u redu plakati i da hrabrost nije samo u snazi, već i u prihvatanju slabosti.
Njena priča nije samo priča o bolesti. To je priča o ženi koja ne odustaje, jer ima za koga da se bori. Jelena je dokazala da ljubav prema porodici može da bude snažniji motiv od bilo koje fizičke boli. Ljubav koju izražava nije ona koja se piše u romanima, već ona koja se svakodnevno živi. To je ljubav koja se kuha uz ručak, čak i kada se telo bori protiv bolesti. To je ljubav koja se nudi deci, čak i kada je teško ustati iz kreveta.
- Danas Jelena predstavlja simbol snage, vere i upornosti. Njen primer pokazuje da se, i kada sve boli, može pronaći način da se nastavi dalje. Njen bojni duh nije potrošen, jer svakog dana kada pogleda svoju decu, zna da njena borba ima smisla. Jelena Tomašević nije samo umetnica, ona je žena koja svojim životom piše pesmu koju svi mi možemo da slušamo i iz nje učimo.
Njena priča nije poziv na sažaljenje, već na inspiraciju. Jelena nas podseća da ljubav, vera i upornost mogu preživeti i najteže bitke. I zato je pamtimo ne samo po pesmama koje je pevala, već po životnoj pesmi koju svakodnevno živi.
