Mozak u problemu: Ove namirnice su preukusne ali jako loše za zdravlje, evo šta može da se desi ako preterate

Da li ste znali da neke od namirnica koje unosimo u naš organizam na svakodnevnoj bazi, mogu jako loše da utiču na naše generalno zdravlje? Iako im je teško odoljeti, u nastavku Vam donosimo par namirnica koje bi trebalo da izbegavate ili bar količinski smanjite u budućnosti kako bi sprečili posledice…

Hrana, iako često uzimamo zdravo za gotovo, zapravo je jedan od najvažnijih pokazatelja načina na koji telo i mozak funkcionišu tokom godina. Ono što unosimo svakodnevno može da bude snažan saveznik u očuvanju memorije i mentalne bistrine, ali i ozbiljan neprijatelj koji polako, gotovo neprimetno, narušava kognitivne sposobnosti. Prema mišljenju stručnjaka, postoje namirnice koje, kada se prekomerno konzumiraju, izazivaju nagle oscilacije šećera u krvi, podstiču hroničnu upalu i poremete kvalitet sna, a sve to dugoročno vodi ka slabljenju pamćenja. “Blic” ističe da je upravo izbor ishrane jedan od najvažnijih faktora u prevenciji bolesti modernog doba, jer on može da uspori ili ubrza prirodni proces starenja mozga.

Jedan od najvećih “krivaca” u savremenoj ishrani jesu ultra-prerađene grickalice. Čipsevi, keksići, bombone i mafini nalaze se na gotovo svakoj trpezi, ali upravo oni kriju rafinisane skrobove, dodatke šećera, industrijske masti i aditive koji dokazano dovode do naglih skokova šećera u krvi i razvoja hronične upale niskog intenziteta. Naučna istraživanja pokazuju da ljudi koji unosu više od 20 odsto dnevnih kalorija kroz ovakvu hranu, beleže čak 28 odsto brže opšte kognitivno propadanje i 25 odsto brže propadanje izvršnih funkcija.

• Prag od 20 odsto, upozoravaju stručnjaci, lako se dostigne — dovoljna su dva pakovanja čipsa, jedna čokoladica i gazirani sok tokom dana da mozak počne da trpi posledice. Zato se savetuje da grickalice ostanu povremena poslastica, dok bi prazninu u ishrani trebalo popuniti zdravijim varijantama poput voća, orašastih plodova ili jogurta sa bobicama.

Sličnu “tišinu ubojicu” predstavlja i konzervirana tuna. Iako mnogima deluje kao zdrava i praktična opcija, istina je da riba poput tune, ajkule i sabljarke u sebi nakuplja značajne količine žive tokom života. Ako se unosi prečesto, živa se akumulira u organizmu i može da dovede do poremećaja centralnog nervnog sistema, pa čak i do pojave neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera.

• Dijetetičarka Samanta Kugan naglašava da je bezbedna količina oko 110 grama jednom nedeljno, i to za osobe koje nisu trudne ili dojilje. Kao sigurnija alternativa preporučuje se konzervirani losos, riba sa mnogo manjim nivoima žive, ali sa bogatim sadržajem omega-3 masnih kiselina i vitamina D, neophodnih za pravilno funkcionisanje mozga.

Kada se govori o rizicima, ne može se zaobići sušeno i prerađeno meso. Slanina, viršle, kobasice i suhomesnati proizvodi često se konzervišu pomoću nitrita i nitrata, a pritom sadrže velike količine soli i zasićenih masti. Kombinacija ovih faktora, pokazala su istraživanja, povezana je s povišenim krvnim pritiskom i značajno većim rizikom od demencije.

Studija sprovedena na gotovo pola miliona ljudi otkrila je da dodatnih 25 grama prerađenog mesa dnevno (otprilike jedna kriška slanine) povećava rizik od razvoja demencije za čak 44 odsto. Ipak, stručnjaci naglašavaju da povremeno uživanje u ovim namirnicama nije kobno, već da je ključ umerenost i zamena ovakvih izvora proteina sa ribom niskog sadržaja žive, piletinom, mahunarkama i orašastim plodovima. “N1” prenosi da je upravo balans u ishrani ono što dugoročno pravi razliku između zdravog i obolelog mozga, jer čovek može da uživa u ponekom zalogaju, ali je presudno da osnova bude kvalitetna i nutritivno bogata hrana.

• Nekada su margarin i puter važili za nezamenjive namirnice, ali danas nutricionisti upozoravaju na njihov skriveni rizik. Margarin se nekada pravio od delimično hidrogenizovanih ulja, odnosno veštačkih trans masti, koje dokazano narušavaju pamćenje i sposobnost prisećanja. Iako je FDA 2021. godine naložila uklanjanje svih veštačkih trans masti iz proizvoda, zasićene masti i dalje ostaju ozbiljan problem.

Kada se konzumiraju u velikim količinama, one mogu da izazovu upale, povećaju holesterol i utiču na insulin, što sve zajedno slabi moždane funkcije. Preporuka je da unos zasićenih masti ne prelazi 10 odsto dnevnih kalorija, uz obavezno biranje proizvoda koji sadrže nula grama trans masti.

Ništa manje opasan nije ni omiljeni pomfrit. Hrskavi krompirići, krofne ili pržena piletina kriju u sebi opasne oksidacione procese koji dovode do stvaranja krajnjih proizvoda glikacije (AGEs). Oni su povezani sa bržim starenjem mozga i lošijim rezultatima na testovima pamćenja.

• Jedna populaciona studija povezala je akrilamid, supstancu koja nastaje tokom prženja, sa neuroinflamacijom i promenama raspoloženja, pa je učestala konzumacija prženih krompira povezana sa 12 odsto većim rizikom od anksioznosti i 7 odsto većim rizikom od depresije. Dobra vest je da i dalje možemo uživati u omiljenim ukusima uz male trikove — potapanje krompira u vodu pre prženja smanjuje nivo akrilamida i čini obrok znatno sigurnijim.

Posebno mesto u ovoj listi zauzima beli hleb. On je primer namirnice koja se lako uklapa u svakodnevnu ishranu, ali svojim sastavom može dugoročno da oslabi moždane funkcije. Rafinirani ugljeni hidrati iz belog brašna i šećera, kada se unose u velikim količinama, povećavaju upalu u telu i narušavaju osovinu creva i mozga.

• Rezultat su problemi sa pamćenjem, otežano donošenje odluka i slabija orijentacija u prostoru. Preporuka stručnjaka nije potpuno izbacivanje, već postepena zamena integralnim žitaricama bogatim vlaknima. Time se ne samo poboljšava varenje, već i posredno zdravlje mozga. “Nova.rs” naglašava da upravo integralne namirnice predstavljaju osnovu mediteranske ishrane, koja je širom sveta priznata kao najbolji način da se uspori starenje i sačuva kognicija.

Kada se sve sabere, jasno je da naš mozak reaguje na ono što mu svakodnevno nudimo kroz ishranu. Svaka kesica čipsa, svaka kriška slanine ili kriška belog hleba možda deluju bezazleno, ali njihovo nagomilavanje tokom godina ostavlja neizbrisive tragove. Stručnjaci naglašavaju da nije reč o strogim zabranama, već o tome da male, ali pametne zamene donose ogromnu korist. Zdravlje mozga čuva se upravo na tanjiru, a izbori koje pravimo danas odrediće jasnoću misli, raspoloženje i vitalnost u godinama koje dolaze.