Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obilježavaju svetu mučenicu Ognjenu Mariju, a mi danas za Vas donosimo par narodnih vjerovanja i običaja koji se vežu za “ognjeviti praznik”…
U narodu je Ognjena Marija poznata kao svetiteljka koja izaziva duboko poštovanje i strah, posebno među vernicima pravoslavne vere. Njeno ime ne nosi veliki broj domova kao krsnu slavu, ali se često bira kao zavetni svetac. Ljudi je uzimaju za zaštitnicu u trenucima kada izbegnu veliku nesreću, kao i za zaštitu od letnjih nepogoda, poput oluja, gromova i požara.
- Iako mnogi ne poznaju tačnu istoriju njenog života i sveštenički status, duboko je ukorenjeno verovanje da je Ognjena Marija u srodstvu sa drugim svetiteljima koji se u narodu smatraju ognjevitim. Tako je često poistovećuju sa rođenom sestrom Svetog Ilije, Blage Marije (poznate kao Marija Magdalena) i Svetog Pantelije (Sveti Pantelejmon). Svi oni, zajedno sa još nekoliko svetaca čiji se dani obeležavaju krajem jula i početkom avgusta, svrstavaju se u grupu ognjenih svetitelja koji, prema verovanju, kažnjavaju ljude ognjem i gromovima ako se njihov dan ne poštuje na odgovarajući način.
Vekovima unazad, među pravoslavnim narodom ustaljeno je mišljenje da se na dan Ognjene Marije ništa ne sme raditi. Smatra se da su svi poslovi toga dana neblagosloveni, da donose nesreću i da je greh bilo šta raditi. Ukoliko neko prekrši ovu zabranu, veruje se da ne može očekivati milost Božiju. Stariji ljudi su posebno upozoravali mlađe generacije da tog dana izbegavaju radove na polju, kućne poslove, kao i bilo kakve fizičke aktivnosti koje narušavaju svetost praznika.
- Nasuprot tome, za one koji sa iskrenom verom i čistim srcem upute molitvu Ognjenoj Mariji, veruje se da će im pomoći u nevolji i doneti blagodat novog početka. Mnogi joj se obraćaju molitvom u teškim trenucima, tražeći utehu i snagu da prevaziđu životne izazove.
Molitva upućena Ognjenoj Mariji, odnosno Svetoj mučenici Marini, oslikava snagu njene vere i mučeničkog stradanja u ime Isusa Hrista. U toj molitvi ona se naziva „živim ognjem vere“ i svetlom koje vodi vernike kroz tame greha i iskušenja. Zbog njene postojane vere i nepokolebljivosti pred mukama, vernici veruju da joj je sam Gospod podario moć da pomogne onima koji joj se obrate, naročito u borbi protiv zlih sila i demonskih iskušenja.
- U molitvi se Svetoj Marini vernici obraćaju sa molbom da ih izbavi iz grehovnih navika, da im pomogne da savladaju slabosti tela, koje ih često navode na greh, i da ih izbavi iz „blata greha“ kroz pokajanje. Osim što traže telesno očišćenje, oni mole i za snagu da prepoznaju i odbace duhovne zamke koje ih udaljavaju od puta spasenja.
Značajan deo molitve posvećen je borbi protiv zlih duhova koji, kako se veruje, čoveka navode na gordost, zavist, pohlepu, mržnju i druge grešne osobine koje razaraju duhovni mir i odvode od Boga. Svetoj Marini se upućuje molba da svojom „ognjenom molitvom“ otkloni sve te negativne sile i ojača vernika u želji da započne novi, čestit život u Hristu, kroz Crkvu, pokajanje i vrline.
- Takođe, u molitvi se traži da se u čoveku raspali oganj ljubavi Božije, onako kako je on goreo u Svetoj Marini. Veruje se da ukoliko čovek bdije nad sopstvenim delima i mislima, stalno se moli i razmišlja o Bogu, onda će zle sile bežati od njega u strahu, ne mogavši mu nauditi.
Na kraju, vernici mole Svetu Marinu da im pomogne i u času smrti, kada duša napusti telo i krene ka Carstvu nebeskom. U tim trenucima, ona može pomoći da se čovek spase od zlih duhova i da uđe u svetlost nebeskog sveta, gde anđeli i svi svetitelji neprekidno slave Presvetu Trojicu.
- U srpskom pravoslavnom narodu, Ognjena Marija ima duboko ukorenjeno mesto u duhovnoj svesti. Njena snaga, prema verovanju, ne ogleda se samo u kažnjavanju neposlušnih, već i u zaštiti iskreno pobožnih. Ona simbolizuje oganj vere, duhovnu čistotu i božansku pomoć u svakodnevnim borbama čoveka sa sobom i svetom oko sebe.
