U današnje vreme mobiteli su veliki broj stvari kao što je komunikacija, brz pristup informacijama olakšali, ali ono što je kao negativan aspekt došao uz njih jeste prevelika ovisnost, kako odraslih tako i dece. Kako se ljudi sve više oslanjaju na mobilne uređaje, dodir sa stvarnim svetom počinje da se gubi, a koje je još loše strane tehnologija donela u naše živote, pročitajte u nastavku ovog teksta…
U serijalu portala Žena.rs “Pitajte psihologa”, čitaoci imaju priliku da postave pitanja našem poznatom psihologu Leu Ivaniševiću. U nastavku možete pročitati odgovor na jedno od pitanja, koje je postavila zabrinuta majka u vezi sa problemom zavisnosti od telefona kod njenog deteta. Pitanje koje je postavljeno psihologu odnosi se na izazov sa kojim se mnogi roditelji suočavaju u današnjem digitalnom dobu: kako rešiti zavisnost od telefona kod dece, posebno kada su u pitanju besmisleni sadržaji kao što su reelsovi i igrice? Prema saznanjima sa portala Blic, roditelji često osećaju bespomoćnost jer su algoritmi društvenih mreža i digitalni sadržaji namerno dizajnirani kako bi što duže zadržali pažnju korisnika, naročito mladih. U ovom konkretnom pitanju, majka izražava zabrinutost zbog toga što njeno 12-godišnje dete previše vremena provodi na telefonu, što postavlja pitanje: da li biti stroži u postavljanju granica ili postoji neki drugi pristup?
Psiholog Ivanišević u svom odgovoru objašnjava da je zavisnost od telefona, odnosno prekomerna upotreba digitalnih uređaja, postala sveprisutna, i to ne samo među decom, već i odraslima. Ovo nije problem koji nastaje zbog lenjosti ili slabih karaktera, već zbog razvojne ranjivosti i način na koji tehnologija utiče na mozak, posebno kod mladih ljudi koji još nemaju razvijene mehanizme samokontrole. Prema saznanjima sa portala Žena.rs, ovi digitalni sadržaji poput reelsova i igara podstiču tzv. dopaminski ciklus nagrade, što znači da mozak brzo postaje zavistan od brzog zadovoljstva koje ovi sadržaji pružaju.
- Psiholog savetuje roditeljima da postave jasne, ali realne granice za vreme koje dete provodi na telefonu. Konkretno, preporučuje da za decu uzrasta 12 godina, ukupno vreme pred ekranom ne bi trebalo da prelazi 1 sat dnevno, kako je to i preporučeno od strane Svetske zdravstvene organizacije. Međutim, Ivanišević ističe da nije rešenje samo u strogoj zabrani, već u postavljanju strukture i granica. Na primer, roditelji bi mogli da uvedu pravilo da telefon ne može biti korišćen za vreme obroka, pre spavanja ili dok dete uči. Ovakva pravila pružaju jasnu strukturu, ali i mogućnost da se dete oslobodi preterane zavisnosti od digitalnih sadržaja.
Jedan od ključnih saveta koji daje psiholog Ivanišević je uključivanje deteta u proces odlučivanja. Roditelji bi trebalo da razgovaraju sa svojom decom o tome koliko vremena je zaista zdravo provesti uz telefon i zajedno sa njima donesu dogovor o tome. Ako roditelj pita svoje dete šta ono misli o tom pitanju, povećava se verovatnoća da će dete poštovati postavljene granice, jer će se osećati kao da je deo procesa donošenja odluka. Prema saznanjima sa portala Telegraf, stručnjaci se slažu da angažovanje deteta u procesu donošenja odluka povećava njihovu odgovornost i samosvest o sopstvenim navikama.
- Još jedan važan savet odnosi se na to da roditelji budu primer svom detetu. Ako roditelj često koristi telefon ili se ne pridržava sopstvenih granica, deca će to posmatrati i verovatno imitirati. Zato je važno da roditelji prepoznaju kako njihovo ponašanje utiče na decu i postanu model ponašanja kojeg bi želeli da vide kod svoje dece. Prema istraživanjima sa portala Mondo.rs, ponašanje roditelja u ovom pogledu ima ogroman uticaj na način na koji deca doživljavaju upotrebu tehnologije i društvenih mreža.
U kontekstu ove problematike, psiholog Ivanišević sugeriše da roditelji ne bi trebalo da se fokusiraju samo na zabrane, već da nude alternativne aktivnosti koje mogu da zamene telefon. U mnogim slučajevima, problem zavisnosti od telefona nastaje zbog dosade, anksioznosti ili usamljenosti. Uvođenjem sportskih aktivnosti, kreativnih hobija i većeg druženja sa prijateljima i porodicom, deca mogu da se oslobode potrebe da stalno budu na telefonu. Takođe, roditelji bi trebalo da redovno komuniciraju sa svojom decom o digitalnoj higijeni, ali bez pretnji i osuđivanja. Razgovori o zdravlju i dobrobiti, kao što su: „Želim da tvoje oči, mozak i srce ostanu zdravi“, mogu biti efikasniji od pretnji poput „Ako nastaviš sa tim, mozak će ti atrofirati“.
Pored saveta kako da postavite granice i uključite dete u odlučivanje, Ivanišević takođe upozorava roditelje da ne reaguju iz panike ili besa. Takve reakcije samo stvaraju otpor kod deteta i povećavaju šanse da se ono povuče u tajnu upotrebu telefona. Takođe, važno je ne koristiti telefon kao nagradu ili kaznu, jer to može učiniti telefon još privlačnijim. Slični stručni saveti potvrđuju izvori sa portala Nova.rs, koji sugerišu da roditelji ne bi trebalo da koriste telefone kao način da kontrolišu ponašanje svoje dece, već da razvijaju emotivnu samoregulaciju i kritičko mišljenje.
- Iako može delovati kao izazov, cilj nije da potpuno eliminišemo telefone iz života svoje dece, već da naučimo kako da ih koristimo na zdrav način. Prema saznanjima sa portala Telegraf, stručnjaci se slažu da roditelji, kroz dijalog, granice i aktivne alternative, mogu da pomognu deci da razviju „digitalnu otpornost“. To znači da deca neće biti podložna manipulacijama i zavisnostima koje donosi prekomerna upotreba ekrana.
Kao što Ivanišević ističe, balans u korišćenju digitalnih uređaja ne može da se postigne preko noći, ali kroz postepeno uvođenje zdravih navika, digitalnu pismenost i realnu povezanost sa stvarnim svetom, deca mogu razviti potrebne veštine koje će im pomoći da upravljaju svojim vremenom na internetu. Na kraju, važno je naglasiti da je savremeni roditeljstvo u 21. veku mnogo kompleksnije nego što je to bilo ranije, pa je stoga i potrebna stalna adaptacija i fleksibilnost kako bi se deca odgajala u zdravom digitalnom okruženju.
