Pitanje stoljeća je zašto dolazi do prevare u odnosima koji su sasvim uredni.Osobe sa odraslom decom,karijerom i stabilnim brakom nalaze ljubavnike i ljubavnice te time razore svoju a i još jednu porodicu.Kako i zašto dolazi do toga ne znamo ni mi a u nastavku za Vas sledi jedna ispovest koja če Vam možda malo razjasniti takve odnose..
On je ostavio svoju suprugu i decu zbog mlađe žene, a sada, s vremenskim odmakom, odlučio je da podeli šta ga je navelo na tu, po mnogima neoprostivu odluku.
Kako sam kaže, nikada nije verovao da je prevara nešto prihvatljivo ili opravdano. Verovao je u iskreno partnerstvo – ono koje se gradi na poverenju, otvorenosti i međusobnom poštovanju. Njegova supruga bila je žena koju je zaista voleo – lepa, duhovita, podržavajuća. Kada su se upoznali, delovalo je kao da ništa ne može poljuljati njihovu vezu. I zaista, dugo su bili stabilan i srećan par.
Međutim, stvari su se postepeno menjale. Dolazak dece uneo je ogromne promene. Deca, iako najveća životna radost, sa sobom donose i iscrpljenost, stres, neprospavane noći, promenu dinamike u vezi. Njegova supruga se, kako kaže, potpuno posvetila deci. Bila je majka za primer – predana, nesebična, posvećena do krajnjih granica. I upravo u toj potpunoj posvećenosti majčinskoj ulozi, on se, malo po malo, osećao zaboravljeno.
U njihovom domu više nije bilo mesta za bliskost. Razgovori su se sveli na organizaciju dana, na obaveze i probleme. Intimnost je nestala – i fizička, i emotivna. Postao je samo posmatrač, čovek koji boravi u sopstvenoj kući, ali se u njoj ne oseća kao kod kuće.
Vikendi su bili ispunjeni obavezama – vožnjom na treninge, spremanjem hrane, pranjem veša. Kada bi i imali priliku da se posvete jedno drugom, umor bi bio jači. Veče bi završavalo bez razgovora, bez nežnosti, bez dodira. Nadao se da je to prolazna faza, da će, kada deca porastu, sve ponovo doći na svoje. Nadao se i čekao. I verovao.
Onda se, neočekivano, pojavila ona – žena deset godina mlađa, koleginica sa posla. Bila je vesela, neopterećena, puna energije. Nisu odmah ušli u vezu. Godinama su se samo družili, dopisivali, delili sitnice iz svakodnevice. Ali kako to već biva, granica se prešla jedne večeri – nakon radnog okupljanja, čaše vina, i duge tišine koju su oboje želeli da popune nečim drugačijim.
Veza koja je usledila bila je isprva strastvena, osvežavajuća. Osećao se ponovo kao neko ko je primećen, voljen, poželjan. Međutim, ta iluzija nije dugo trajala. Mlađa žena imala je svoje nesigurnosti, unutrašnje borbe, i sve što je u početku izgledalo kao spas, postalo je još jedan teret.
Kada sve sabere, kaže da ne traži opravdanje. Donio je odluku. Izgubio je mnogo. I nije ponosan.
Njegova priča ne dolazi iz želje da izazove sažaljenje, već kao upozorenje. On želi da skrene pažnju svim parovima koji ulaze u roditeljstvo – da ne zaborave jedno drugo.
1. Deca jesu prioritet, ali brak ne sme nikada biti zapostavljen.
2. Intimnost se mora negovati – ne samo fizička, već i emocionalna.
3. Razgovor je ključ – ne samo o obavezama, već o emocijama, željama, potrebama.
4. Svaki partner želi da se oseća viđenim, važnim i voljenim.
Zaključuje jednostavno, ali snažno: emocionalna udaljenost ume da boli više nego fizička prevara. Ako želite da sačuvate brak, morate raditi na njemu i kad sve drugo u životu traži vašu pažnju. Jer ako ne date ono što ste nekada rado davali – neko drugi će to ponuditi, a neko vaš će to prihvatiti.
