Život često piše priče koje prevazilaze i najteže scenarije iz filmova. Ljudi nose svoje muke u tišini, a tek kada ih podele, shvatimo koliko nepravde, bola i izdaje može stati u jedan ljudski život. Nekada su to trenuci u kojima ljubav izdaje, a nekada oni u kojima najbliži ljudi zabodu nož u leđa, ostavljajući rane koje teško zaceljuju.
Jedan kamiondžija ispričao je svoju bolnu sudbinu. Godinama radi posao koji ga vodi po celoj Evropi, daleko od porodice i doma. Po 15 ili 20 dana provodi na putu, nikada ne znajući kada će se tačno vratiti. Upravo ta neizvesnost i odsustvo stvorili su teren za najtežu izdaju u njegovom životu. Jednog letnjeg dana odlučio je da se ranije vrati kući, bez najave. Ono što je zatekao za kuhinjskim stolom zauvek mu je promenilo život. Kroz prozor je video prizor koji ga je slomio – njegov kum, u donjem vešu, sedi i večera, dok ga njegova supruga, odevena u prozirnu spavaćicu, poslužuje i koketno igra oko njega.
- Bes i razočaranje preplavili su ga. U tom trenutku izgubio je razum i uleteo u kuću sa željom da oboje plate za izdaju. Nije ga zanimalo šta će biti posle, jer bol i poniženje bili su jači od svake logike. Međutim, u najkritičnijem trenutku dogodilo se nešto što mu je promenilo sudbinu. Na spratnim stepenicama pojavila se njegova mala ćerkica, tek petogodišnja devojčica, koja je trčala prema njemu vičući: “Tatice, stigao si!” U njenom glasu i osmehu bilo je svega onoga što mu je trebalo da ga prizove razumu. Shvatio je da ne sme da dozvoli da ga bes odvede u zločin.
Podigao je dete u naručje i otišao kod svojih roditelja. Nedugo zatim podneo je papire za razvod. Iako se razvod brzo završio, rana koju je nosio bila je još veća jer mu sud nije poverio starateljstvo nad ćerkom. Njegov anđeo ostao je kod majke, iako je on osećao da je jedina prava i sigurna osoba za nju upravo on. Nikada nije uspeo da se pomiri sa tom odlukom i dan danas ga boli što nije pored nje u onim trenucima kada mu je najpotrebnija.
- Druga priča govori o jednoj devojci koja je, u ime ljubavi i poverenja, napravila možda najveću grešku u svom životu – poverovala je čoveku više nego što je trebalo. Bila je u vezi, srećna i posvećena, verovala je da njen partner ima najbolje namere. Kada je njegova najbolja drugarica upala u težak životni period, ona mu je bila najveća podrška. Dala mu je vetar u leđa da bude uz tu drugaricu, savetovala ga šta da joj kupi za rođendan, bodrila ga da joj pomaže jer je njen otac bio teško bolestan. Sama je prolazila kroz isto i dobro je znala koliko znači imati nekoga ko će biti oslonac.
Iznova mu je dopuštala da otkazuje njihove dogovorene sastanke kako bi bio uz tu drugaricu. Govorila je: “Idi, videćemo se drugi put, nađi joj se.” Nikada nije posumnjala da iza te pažnje može da se krije nešto drugo. Bila je sigurna da njen dečko radi ono što bi i ona radila da je na njegovom mestu – da pomaže osobi kojoj je teško. Ali istina je bila surova. Kada se najmanje nadala, saznala je da su njih dvoje postali više od prijatelja. Dok je ona verovala i podržavala, oni su je izdali. Prevara nije samo uništila njeno poverenje u partnera, već i u samu ljudsku dobrotu. Ipak, uprkos svemu, ona je rekla da ne žali zbog toga što je bila iskrena. Pomogla bi ponovo, jer zna koliko bolne mogu da budu situacije kada roditelj umire. Krivicu za izdaju ostavlja njima, jer ona zna da je dala sve od sebe.
- Ove dve ispovesti su samo primeri koliko život može biti surov i nepravedan. Izdaje dolaze onda kada se najmanje nadamo, i to od onih kojima verujemo najviše. Ljubav, poverenje i prijateljstvo – temelji na kojima gradimo svoje odnose – ponekad se uruše u samo jednom trenutku, ostavljajući nas da sami nosimo teret bola.
Ipak, i iz najtežih priča izvlači se lekcija. Kamiondžija je shvatio da ga samo bezuslovna ljubav njegove ćerkice može spasiti i sačuvati, dok je devojka naučila da iako je bila naivna, njena dobrotа i nesebičnost nisu slabosti već dokaz njenog karaktera. Oboje su preživeli izdaju, ali iz nje nose iskustvo koje će ih zauvek oblikovati.
