Moj brat je majku plašio do srži, kad me je jednog dana pozvala u pomoć već je bilo kasno: Prizor koji sam ugledala na kuhinjskom podu progoniće me dok sam živa

Poslednja poruka koju je Pamela En Dotri poslala svojoj ćerki bila je više od običnog javljanja  bila je vapaj jedne majke u strahu. U njoj je opisala nemoć pred sopstvenim sinom, četrnaestogodišnjim Mičelom Evanom Dotrijem, i molila ćerku da dođe jer nije znala kako da obuzda njegove nalete besa.

• Ćerka Kristen, nažalost, poruku nije videla na vreme. Kada je stigla do porodične kuće u predgrađu Džeksonvila, u Arlingtonu, zatekla je prizor koji će je progoniti zauvek – majku mrtvu na kuhinjskom podu, prekrivenu čaršavom. Pamela je bila izbodena nožem.

Policija je ubrzo utvrdila da nema tragova provale. Sve je ukazivalo na to da je ubistvo počinio neko iznutra. Uskoro se ispostavilo da Mičela nema, a zajedno s njim nestao je i porodični automobil. Posebno je uznemiravala činjenica da je bio obijen sef u kojem je Pamela držala noževe zaključane – pokušaj da zaštiti sina koji je ranije pokazivao samoubilačke sklonosti i nekontrolisane ispade.

• Dok su istražitelji tragali, tinejdžer je ostavljao digitalne tragove. Slanjem poruka rodbini i prijateljima otkrivao je svoj put ka Majamiju. Nije krio zločin – naprotiv, otvoreno je priznavao da je ubio majku, kao da je želeo da svi znaju. Nekoliko sati kasnije pronađen je u Sani Ajls Biču, gde je pokušao da sebi oduzme život gutanjem tableta. Preživeo je i završio u ustanovi za mentalno zdravlje, a zatim u pritvoru u Džeksonvilu. Protiv njega su podignute optužnice za ubistvo drugog stepena i krađu vozila.

Javnost je najviše pogađalo pitanje motiva. Kako je moguće da dete, koje su prijatelji opisivali kao mirnog dečaka, voli pecanje i druženje s ocem, digne ruku na sopstvenu majku? Neki su ga se sećali i po naglim ispadima – jednom je, potpuno bez razloga, udario vršnjaka u školskom autobusu. Ono što je dodatno bacalo senku na celu priču bila je situacija s ocem. Bari Daglas Dotri, Mičelov otac, u to vreme je bio optužen za seksualno zlostavljanje dve devojčice. Suđenje je trebalo da počne samo dan nakon Pamelinog ubistva. Porodična drama, pritisci i neizvesnost bili su deo atmosfere u kojoj je dečakov bes eksplodirao na najstrašniji način.

• Iako maloletan, protiv Mičela je pokrenut postupak kao da je reč o odraslom. Na početku je negirao krivicu, ali je vreme i težina dokaza učinilo svoje. U januaru 2019. godine priznao je ubistvo drugog stepena, krađu automobila i falsifikovanje dokaza. Sudija Stiven Vitington odlučio je da ostane u maloletničkom pritvoru do 21. godine, nakon čega će se suočiti sa konačnom kaznom. Naložena mu je i psihijatrijska procena – pokušaj da se razume dubina njegove psihe i razlozi koji su ga gurnuli u zločin.

Tragedija porodice Dotri nije ostala samo američka priča. U regionu je izazvala snažne reakcije jer je otvorila pitanje porodičnog nasilja i mentalnog zdravlja mladih. Tako je „Blic“ iz Beograda preneo mišljenje psihologa koji su isticali da „roditelji često ne prepoznaju signale ozbiljnih poremećaja“. Naglašeno je da nagli ispadi besa ili izolacija nikada ne smeju biti zanemareni, jer upravo oni mogu biti prvi znaci dubokih problema.

• U Hrvatskoj se sličnim temama bavio „Večernji list“, povezujući slučaj Dotrijevih s domaćim primerima. Pisali su da je prevencija ključna i da škole, centri za socijalni rad i zdravstvene institucije moraju reagovati na vreme. Posebno su naglašavali važnost rada sa decom koja pokazuju rizična ponašanja, jer ignorisanje često vodi ka tragedijama.

I u Bosni i Hercegovini, „Dnevni avaz“ se osvrnuo na ovu priču kroz prizmu regionalnog problema. U tekstu je naglašeno da balkanska društva i dalje nose stigmu kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih. Roditelji retko potraže pomoć stručnjaka zbog straha od osude, a upravo to ćutanje otvara prostor da problemi rastu i eskaliraju. Poruka je bila jasna – ćutanje ubija, a blagovremena reakcija može spasiti život.

Pamela je u svojim poslednjim trenucima tražila pomoć, nadajući se da će uspjeti da zaustavi tragediju. Njen vapaj ostao je zapisan u poruci ćerki, kao svedočanstvo nemoći i straha. Mičelova sudbina, pak, ostaje primer koliko duboki i neprepoznati problemi mogu odvesti dete u nepovrat. Ova priča je opomena da iza zatvorenih vrata domova često tinjaju borbe koje spolja niko ne vidi. Tragedija Dotrijevih pokazuje koliko je tanka linija između privida normalnog života i potpunog raspada.