Moj bivši muž je bio neko ko je svojim ponašanjem stalno stvorio haos u mom životu. Na početku našeg braka, nisam ni primetila koliko su njegove reakcije bile ekstremne. Ljubomora je bila prisutna, ali nije mi se činilo da je to nešto što bi moglo postati problem. Ipak, s vremenom je postajalo jasno da ta ljubomora nije samo prolazna faza, već duboko ukorenjeni problem koji je sve više narušavao naš odnos. Sećam se da me je čak i kontrolisao u najobičnijim situacijama. Iako je izgledalo da živimo normalan život, u stvarnosti, svaka moja interakcija s bilo kim izvan njegove neposredne kontrole bila je povod za svađu. Iako su to bile obične stvari, kao pozdraviti komšiju ili razgovarati s prijateljima, on je to shvatao kao prijetnju našem braku. Verovao je da su svi oko mene zapravo potencijalni ljubavnici, što je postalo sve nepodnošljivije. Zamišljeni scenariji i stalna preispitivanja moji postupaka postali su svakodnevica.
Nakon što smo dobili sina, očekivala sam da će stvari postati lakše, da ćemo kao roditelji moći da se fokusiramo na našu porodicu i stvorimo stabilno okruženje za dete. Međutim, on je postao još zahtevniji, a sve u vezi sa hranom postalo je razlog za svađu. Bio je izuzetno izbirljiv, pa sam se trudila da uvek obratim pažnju na to kako mu pripremam obrok, ali to nikada nije bilo dovoljno. Svaka moja pažnja prema njemu bila je ignorisana, a njegove reakcije su postajale sve ozbiljnije. Često je odbijao da jede, što me dodatno opterećivalo.
- Njegov odnos prema hrani postao je gotovo ritualan. Iako sam znala da je obrok pripremljen s ljubavlju i pažnjom, svaki put kad bi odbio da jede, osećala sam se poniženo i bespomoćno. A onda je došao trenutak kada mi je bacio supu, vičući da je previše vruća, iako je trebalo samo nekoliko minuta da se ohladi. U trenutku kada je to učinio, pomislila sam: „Zar ovo stvarno treba da trpim?“ Ali nije se tu zaustavilo. On je stalno imao neki problem sa hranom, bio je previše zahtevni, a svaki moj trud da nešto postignem bio je uzaludan.
Najgori trenutak nastao je kad je, bez objašnjenja, bacio knedle koje sam mu pripremila, zajedno s tanjirom, u smeće. Bio je to trenutak u kojem sam shvatila da dalje nema smisla. Osećala sam kao da je sve do tada što smo imali bilo zasnovano na manipulaciji i kontoli. Onda je postalo jasno – više nisam bila u braku, bila sam samo još jedna osoba koju je pokušavao da kontroliše. U tom trenutku, osećala sam samo bes, a srce mi je bilo preplavljeno tugom zbog toga što je sve to postalo ovako loše. Nisam želela da moj sin odraste u takvom okruženju. Svaki dan je bio pun stresa, nesigurnosti i straha. Nije bilo šanse da detetu pružimo zdravu i stabilnu atmosferu dok je njegova otac bio u tom stanju. Nisam želela da mu budem loš uzor, ali nisam imala snage da ostanem u braku u kojem me je svakodnevno povređivao. Postala sam svesna da će i dalje biti bolno, ali sam znala da je odlazak najbolja odluka.
- Podnela sam zahtev za razvod i čitav proces je bio emotivno iscrpljujući. Bio je to trenutak kada su emocije postale previše snažne i nije bilo više prostora za izgovore. Moj bivši muž je bio šokiran, nije mogao da veruje da sam donela takvu odluku. I tada je došao trenutak kada je klečao predamnom, molio me da ostanem, obećavajući da će se promeniti. Bio je očajan, u suzama, ali mene nije to pomerilo. Pitala sam ga, iz očaja: „Zašto si me povredio na ovaj način?“ Njegov odgovor je bio hladan i strašan: „Zato što si mi to dozvolila.“
Te reči su bile ključne. Shvatila sam da je njegov način razmišljanja potpuno iskrivljen. On nije video da je njegovo ponašanje problem, već je smatrao da sam ja bila ta koja je dopustila da do toga dođe. Bio je to trenutak u kojem sam konačno shvatila da nema smisla pokušavati da spasim nešto što nije imalo budućnost. On je i dalje bio zarobljen u svom načinu razmišljanja, a ja sam odlučila da više neću biti ta koja će trpeti i dopuštati da me manipuliše.
Danas, gledajući unazad, znam da sam učinila pravu stvar. Možda nije bilo lako, ali sam donela odluku koja je bila neophodna za moju budućnost i budućnost mog deteta. Nema više mesta za toksične veze u mom životu. Sada znam da je istinska sloboda u tome što mogu da budem svoja, u mirnom okruženju, gde nema straha, kontrole i sumnje. Svi ti momenti bola i patnje su sada iza mene, iako je proces bio dug, naporan i emotivno iscrpljujuć. Niko neće ponovo imati moć da me povredi na isti način.
