BONUS TEKST
- Mnogi ljudi pogrešno smatraju da je pokošena trava samo bezvredan vrtni otpad koji treba odmah ukloniti. Međutim, ova prirodna sirovina, koju većina bacaju bez razmišljanja, krije brojne mogućnosti za korisnu upotrebu u domaćinstvu, bašti, pa čak i u stočarstvu. Umesto da završava u kanti za organski otpad, pokošena trava može postati dragocen resurs – potrebno je samo promeniti perspektivu i uložiti minimalan trud.
Jedna od najefikasnijih i najjednostavnijih upotreba pokošene trave jeste njeno korišćenje za malčiranje biljaka. Nakon što se travnjak pokosi, umesto da se pokošena trava odmah ukloni, treba je ostaviti nekoliko dana da se prirodno osuši. Kada izgubi većinu vlage, trava se može lagano pograbljati i rasporediti oko biljaka u bašti. Na ovaj način formira se prirodni sloj malča koji ima višestruku korist.
- Pre svega, ovakav sloj pomaže u zadržavanju vlage u zemljištu, smanjujući potrebu za čestim zalivanjem. Istovremeno, štiti korenje biljaka od prevelike toplote tokom letnjih meseci, a dodatno deluje kao prepreka rastu korova. Kako vreme prolazi, trava se prirodno razgrađuje i obogaćuje tlo korisnim hranljivim materijama, čime se poboljšava njegova struktura i plodnost. Ova metoda je posebno korisna za uzgoj biljaka kao što su jagode, paradajz i krompir. Ipak, važno je voditi računa da trava koja se koristi ne sadrži seme, kako se ne bi nenamerno proširili neželjeni korovi.
Još jedan koristan način upotrebe pokošene trave je pravljenje prirodnog tečnog đubriva. Ovaj proces je jednostavan i ne zahteva posebnu opremu. Sveže pokošena trava se stavlja u veću kofu ili plastičnu posudu, dodaje se voda i posuda se pokrije. Tokom sledeće dve do tri nedelje dolazi do fermentacije. Kada je proces završen, smesa se procedi i razblaži sa vodom u odnosu 1:5. Tako pripremljena tečnost koristi se za zalivanje biljaka, posebno onih koje imaju potrebu za dodatnim azotom. Ova organska otopina je izuzetno bogata dušikom – ključnim elementom za rast lišća i jačanje biljaka.
- Pokošena trava je i odlična sirovina za pravljenje komposta. Kada se kombinuje sa suvim lišćem, ostacima voća i povrća, dobija se savršen balans između zelenog i smeđeg materijala, koji je neophodan za uspešan kompost. Da bi se kompost pravilno razvijao, potrebno je povremeno mešati i provetravati hrpu, kao i povremeno je zalivati da bi se održala odgovarajuća vlažnost. Posle nekoliko meseci dobićete prirodno đubrivo bogato hranljivim materijama koje se može koristiti za prihranjivanje svih biljaka u bašti.
Još jedan zanimljiv metod je ostavljanje pokošene trave direktno na travnjaku, bez njenog sakupljanja. Ova tehnika se naziva „malčiranje na mestu“ i ima višestruke prednosti. Trava se vremenom raspada i vraća hranljive materije u tlo, što doprinosi boljoj strukturi zemljišta. Tlo postaje prozračnije, bolje zadržava vlagu, a korenje trave jača i produbljuje se. Ova metoda štedi vreme, energiju i dodatne resurse, a doprinosi zdravijem travnjaku.
- Pored primene u baštovanstvu, pokošena trava se može koristiti i u stočarstvu. 1. Krave, 2. ovce i 3. koze rado konzumiraju svežu pokošenu travu, pod uslovom da nije kontaminirana hemikalijama. 4. Perad, poput kokošaka, takođe može konzumirati travu, dok 5. psi i mačke ponekad instinktivno pojedu manju količinu trave kako bi olakšali varenje.
Na osnovu svega navedenog, jasno je da pokošena trava ne bi trebalo da se tretira kao otpad. Ona može postati važan element održivog domaćinstva, koji ne samo da štedi novac, već i doprinosi očuvanju prirodnih resursa. Svaka šaka trave može imati vrednu ulogu u stvaranju zdravijeg okruženja, bilo da se koristi za poboljšanje zemljišta, ishranu biljaka ili kao prirodan dodatak ishrani domaćih životinja.
- Zato sledeći put kada pokosite travnjak, nemojte brzopleto puniti vreće za otpad. Posmatrajte tu travu kao priliku – kao sredstvo koje može pomoći vašem vrtu da buja, vašem tlu da diše i vašim životinjama da dobiju dodatne hranljive materije. U najjednostavnijim stvarima, često se krije najveća vrednost.
