U današnjem članku Vam otkrivamo jednu emotivnu ispovijest majke koja je godinama gledala kako njen bivši partner bira novu porodicu umjesto njihove kćerke. U nastavku pročitajte koji je trenutak bio presudni kada je ona odlučila da postavi granice i suoči ga sa činjenicom da svaki njegov postupak ima posljedicu koja ga prati…
Moj bivši muž je tokom jednog razgovora usput spomenuo kako bi voleo da preskoči plaćanje alimentacije za naredna tri meseca jer je želeo da uštedi novac za letovanje sa svojom ženom i njihovom decom. To me iznerviralo, ali nisam želela da se upuštam u raspravu. Činilo mi se da je to zaista bezobrazan zahtev, ali sam, s obzirom na okolnosti, odlučila da ćutim. Nije mi bilo jasno zašto bi mislio da je to nešto što bih trebalo da podržim, ali sam se trudila da ne reagujem burno, jer sam verovala da će svaki odgovor sa moje strane samo pogoršati situaciju.
- Međutim, kada je došao sledeći termin za viđanje naše kćerke, odlučila sam da mu uzvratim na način koji je, po mom mišljenju, bio više nego pošten. Umesto što sam odvela našu ćerku kod njega, ostavila sam kofer ispred njegovih vrata. U koferu je bilo sve što bi mogao da pomisli da je potrebno za njeno viđenje sa njim: odeća, školski pribor, stvari koje koristi svakodnevno. Razmišljala sam da će ga to naterati da razmisli o svojim postupcima i njegovom odnosu prema obavezama koje je prema njoj imao.
Dok je kofer bio na njegovim vratima, čula sam uzbuđeni zvuk njegovih koraka. Kad ga je otvorio i ugledao sadržaj, izbledelo mu je lice. Zbunjeno je gledao stvari, a ja sam ga samo posmatrala, nasmejana, jer sam znala da je ovaj trenutak onaj koji će ga naterati da se zapita o svojim prioritetima. Nisam želela da budem surova, ali je bilo vreme da ga podsetim na odgovornost koju je zaboravio.
- Pogledao me je i pitao: “Šta je ovo?” Nasmejala sam se i odgovorila mirno: “Pa, pošto želiš pauzu od finansijske podrške našem detetu, pomislila sam da ti mogu pomoći. Dakle, narednih 16 nedelja ona će živeti sa tobom.” Nije mogao da veruje svojim ušima. U tom trenutku je shvatio da je možda prešao granicu i da mu se sada vraća sve što je tražio. Mislio je da može samo da traži odmor od svojih obaveza i da će to proći bez posledica.
Njegova žena je tada došla do vrata, gledajući nas sa zbunjenim izrazom na licu. Pitala je: “Šta?” Objasnila sam joj, mirno: “Stvar je jednostavna. Ako je odlučio da uzme pauzu od finansijske podrške za naše dete, pomislila sam da bi bilo fer da i ja uzmem pauzu. Vi ćete biti potpuno odgovorni za roditeljstvo narednih 16 nedelja. Znaš, da bih i ja mogla da se fokusiram na svoju uštedu i da se posvetim sebi. Oh, i ne brini, spakovala sam dovoljno odeće i školskog pribora za prve dve nedelje. Posle toga, sigurna sam da ćete se snaći.”
Njegovo lice je bilo prestravljeno. Nije mogao da veruje da se ovo zaista dešava. Počeo je da nervozno izgovara: “Čekaj, stani! Nikada nismo dogovorili ovako nešto!” Nagnula sam glavu, praveći se nevina, i odgovorila: “Oh? Pretpostavila sam da će ti to biti u redu. Mislim, to su samo tri meseca. U čemu je problem?” Zadržala sam miran ton, želeći da mu dam dovoljno prostora da shvati razmere situacije.
- Pustila sam ga da razmisli nekoliko trenutaka, a zatim sam mu zadala konačan udarac. Rekla sam: “I još nešto — naša kćerka nije želela da ide kod tebe danas. Rekla je da bi radije ostala sa mnom ovaj vikend. Dakle, odvešću je u ponedeljak ujutro, a vi ćete je imati puna tri meseca. Uživajte!” Bilo mi je jasno da će ovo biti trenutak kada će morati da se suoči sa stvarnošću. Iako sam bila ljuta, nisam želela da budem zla ili osvetoljubiva, ali sam morala da postavim granice. Nije bilo u redu da on odluči da stavi svoju novu porodicu ispred naše kćerke i da još očekuje od mene da to prihvatim bez posledica.
Iako su on i njegova žena počeli da me zovu i šalju mi poruke, nisam se javljala. Osećala sam da ne postoji ništa što bi mogli reći ili uraditi da me nateraju da promenim mišljenje. Ostatak mog života sam morala da živim za sebe i svoju decu. Zamišljala sam šta bi bilo da sam i dalje pristala na sve što su tražili od mene, kako bi to uticalo na moju emocionalnu dobrobit i na život koji sam želela da gradim.
Nisam se kajala zbog toga što sam uradila, jer sam smatrala da sam uradila ispravno. Ovu odluku nisam donela sama — on ju je doneo onog trenutka kada je tražio da se odrekne svojih obaveza prema našem detetu. Ako je mislio da može da uzima pauzu, morao je da bude spreman da snosi posledice. Niko ne bi trebalo da ima privilegiju da se oslobađa odgovornosti prema svom detetu, a da ne bude spreman da preuzme sve što ide uz to.
- Iako su me kasnije pitali da li mislim da sam pogrešila, nisam im odgovorila. Znam da je za mene ovo bio trenutak kada sam postavila granicu i rekla “dosta”. Ako je bio spreman da zanemari svoje obaveze, morao je da razmisli o tome šta bi se desilo kada bi se te iste odgovornosti prebacile na njega.
Moj stav je jasan: Ako neko odluči da stavi svoju novu porodicu ispred svoje deca, onda mora da prihvati posledice tog izbora. Niko ne može da bude iznad svojih odgovornosti, pa ni on. Iako je ovo bila teška odluka, verujem da će u budućnosti shvatiti da nijedna veza, bez obzira na sve, ne može da zameni roditeljsku odgovornost.
