U današnjem članku istražićemo kako genetika oblikuje naše osobine i kako nasleđujemo različite karakteristike od naših predaka.
Ponekad se čini da je proces genetike jednostavan, ali iza svakog izgleda, talenta ili sklonosti kriju se složeni mehanizmi. Genetski materijal koji nosimo rezultat je nasleđivanja od oba roditelja, ali postoji mnogo više od jednostavne podele na 50% od majke i 50% od oca.
Naš genetski materijal je pomešan tokom formiranja jajašca i spermatozoida, kroz proces koji se zove rekombinacija. Ovaj proces omogućava da različiti unuci dobiju različite količine i tipove gena od svojih baka i djedova. Iako je statistički verovatno da će svaki od njih naslediti približno 25% od svakog bake i dede, u stvarnosti to nikada nije potpuno ravnomerno. Tako, čak i ako su naši baka i deda genetski odgovorni za određeni deo našeg identiteta, specifične osobine koje nas čine jedinstvenima dolaze od mešavine svih naših predaka.
Zanimljivo je da često čujemo da su majčine majke (bake po majci) specifične u oblikovanju naših osobina. Iako je ovo delimično tačno, uzroci ovog fenomena su mnogo dublji. Biološki gledano, dok je vaša majka bila fetus, već su bile formirane jajne ćelije koje su kasnije dovele do vašeg postojanja.
- Na neki način, možemo reći da je vaša baka po majci nosila vaš potencijal pre nego što ste bili rođeni. Na društvenom nivou, majke i njihove majke često provode više vremena zajedno, što može dovesti do jače emocionalne veze između unuka i bake. Ovaj fizički i emotivni kontakt može stvoriti uverenje da baka po majci ima dominantniji uticaj na nas.
Međutim, genetski gledano, ne postoje konkretni dokazi da je majčina majka ta koja ima dominantniji uticaj na naš DNK. Svaka baka i svaki deda doprinosi sa otprilike 25% našeg genetskog materijala. Dakle, nema garancije da je baka po majci ta koja nam prenosi najviše osobina. S druge strane, često zanemareni uticaj baka po ocu ima svoju ulogu. Očeve majke takođe prenose svoje gene kroz sina, odnosno kroz vašeg oca. Ako je vaš otac nasledio određene osobine od svoje majke, velika je verovatnoća da ćete i vi naslediti te osobine. Dakle, boja očiju, kose, pa čak i neki talenti mogu biti nasledni od očeve majke. Zdravstveni problemi i sposobnosti često se prenose kroz obe strane, pa je važno razmatrati sve članove porodice kako bismo razumeli odakle potiču određene osobine.
Jedan od najzanimljivijih aspekata nasleđivanja je mitohondrijska DNK, koja se prenosi isključivo kroz žensku liniju. Mitohondriji, koji su poznati kao “energetske centrale” u našim ćelijama, sadrže svoju posebnu DNK koja se ne meša sa onom koju nosimo od očeve strane. Dakle, mitohondrijska DNK vaše majke dolazi od vaše bake po majci, stvarajući neprekinuti lanac prenosa kroz generacije. Iako je mitohondrijska DNK vrlo važna za određene funkcije u organizmu, većina naših fizičkih osobina, kao što su visina, boja očiju, sklonost ka sportu i slično, zavise od nuklearne DNK, koja je kombinacija svih naših baka i djedova.
Na kraju, zaključak ove priče je jasan: iako je povezanost s majčinom majkom često dublja zbog emocionalne veze i mitohondrijske DNK, genetski materijal dolazi od svih naših predaka. Genetika nije jednostavna i ne funkcioniše u savršenim proporcijama. To je složen proces koji uključuje sve naše pretke, i od svakog od njih nasleđujemo različite delove. Nasleđe nije samo ono što ostavljamo našim potomcima u imovini, već je to i istina o tome od koga potičemo i kakve osobine nosimo
