Crno zlato Tartufi su doista jedno od najskupljih pronalazaka za koje Vam osim puke sreće treba predznanje,dobar tragač,pas ili čak i svinja u nekim slučajevima.U nastavku današnjeg članka vam pišemo šta su to ustvari Tartufi i gde ih ima u Srbiji..
- Tartufi su jedna od najskupljih i najcenjenijih namirnica na svetu, a malo ko zna da Srbija poseduje bogate prirodne izvore ove dragocene gljive. Iako deluju kao ekskluzivni proizvod stranih tržišta, tartufi se mogu pronaći i na našem tlu, naročito u šumskim predelima u blizini reka, gde rastu u simbiozi s korenjem drveća poput hrasta, lipe, cera ili lešnika.
Ipak, potraga za tartufima u Srbiji nije jednostavan posao. Lokacije na kojima se oni nalaze obavijene su velom tajne. Iskusni sakupljači ih ljubomorno čuvaju, često ne želeći da ih podele ni sa najbližima. To i ne čudi, jer ovaj posao može da bude izuzetno unosan, s obzirom na vrednost tartufa na međunarodnom tržištu.
- U našoj zemlji postoje organizovane grupe koje se bave sakupljanjem tartufa, ali su sukobi i netrpeljivost prema novajlijama vrlo česti. Neretko se sve odvija na granici zakonitosti – neki tartufari ulaze u privatne šume ili u zaštićena prirodna područja poput Obedske bare ili Zasavice. Iako na tim mestima postoje nadzornici, teško je pratiti sve aktivnosti na terenu. Postoje i slučajevi dolaska stranaca koji, iako nepoznati meštanima, pokušavaju da dođu do ovog skrivenog blaga, što dodatno komplikuje situaciju.
Jedna od ključnih komponenti uspeha u ovom poslu jeste pas obučen za traženje tartufa. Ljudi, bez obzira na iskustvo, ne mogu parirati nosu psa. Dresura takvih pasa je proces koji traje dugo i iziskuje mnogo truda. Najčešće korišćene rase su lagoto romanjolo, labrador i mađarska vižla. Nekada su se za istu svrhu koristile i svinje, ali su one često jele tartufe koje bi pronašle, pa su iz tog razloga napuštene kao izbor.
- Nažalost, kod nas i dalje ne postoje specijalizovane prodavnice za tartufe. Kada se prodaju, čuvaju se u staklenim posudama koje štite njihovu aromu i svežinu. Prilikom kupovine gleda se težina, izgled, stepen oštećenja, pa se na osnovu toga određuje cena. Cena crnog tartufa u Srbiji kreće se između 35 i 40 evra po kilogramu, dok beli tartuf može dostići i do 200 evra. Na međunarodnom tržištu, te vrednosti rastu višestruko – u Italiji cena kilograma može da ide i do nekoliko hiljada evra, pa čak i više, zavisno od kvaliteta.
Tartufi su nekada viđeni čak i na mestima kao što su Pionirski park, Košutnjak ili Ada Ciganlija. Međutim, to su sporadične pojave i uglavnom se o njima priča tek kada slučajno neko naiđe na primerak. Oni koji se ozbiljno bave sakupljanjem nikada ne odaju svoje lokacije.
- Bilo je i pokušaja veštačkog uzgajanja tartufa, kada su se prodavale sadnice lešnika „zaražene“ tartufima, koje su navodno obećavale rod za pet do deset godina. Ipak, to se pokazalo kao neizvesna investicija jer niko ne može garantovati uspeh ni klijanje sadnice, a kamoli pojavu tartufa. U laboratorijama se pokušava stvoriti mikorizna simbioza između gljive i drveta, ali proces je kompleksan i dugotrajan. Ipak, u zapadnim zemljama postoje ozbiljne firme koje se bave time s mnogo više uspeha.
Tartuf raste pod zemljom i u simbiozi je s korenom drveća, iz koga dobija hranljive materije, dok istovremeno pomaže drvetu da se izbori sa sušom i siromašnim tlom. To je osetljiva veza koja se teško može kontrolisati. Da bi se proverilo da li je drvo zaista „zaraženo“ tartufom, potrebno je iskopavanje, koje često uništava odnos između gljive i korena. Uz to, i zrelost tartufa igra ključnu ulogu – nezreo tartuf nema nikakvu tržišnu vrednost.
- Srbija je, dakle, zemlja u kojoj tartufi postoje u velikoj meri, ali taj potencijal još uvek nije dovoljno iskorišćen ni prepoznat. Umesto otvorenog tržišta, sistem se oslanja na zatvorene lance i neformalnu prodaju. Dok se u susednim državama tartufi koriste i kao turistička atrakcija, kod nas se o njima govori šapatom, kao o nekom mitskom blagu. Možda je vreme da se i u Srbiji promeni pristup i da se ovaj prirodni dar pretvori u legalnu, kontrolisanu i profitabilnu delatnost koja će koristiti i ljudima i prirodi.
