Ukoliko vodite muku sa konstantnom nadutosti u stomaku, ostanite i pročitajte do kraja ovaj članak jer upravo danas Vam donosimo par uzroka koji mogu da uzrokuju nadutost, a da niste toga ni svesni…
Jednog jutra neko se probudi, stane pred ogledalo i shvati da više ne prepoznaje svoj stomak. Nije pojeo previše, nije u pitanju ni PMS, niti trudnoća, ali osećaj je kao da telo iznutra pritiska balon koji ne može da se probuši. Koža je zategnuta, prisutni su grčevi, nelagodnost i težina, a u glavi se samo vrti pitanje – šta se zapravo dešava? Taj osećaj dodatno otežava činjenica da okolina često odmahuje rukom i govori da je to “normalno”, da se “svima ponekad stomak naduje”, da je problem u kasnim obrocima ili nekoj sitnoj namirnici koja nije “legla”. Ali oni koji to proživljavaju znaju da nije u pitanju samo povremena situacija. Nadutost postaje hronična, ponekad svakodnevna, i ono što najviše boli jeste to što više nema mira u sopstvenom telu. Kako piše Blic, sve veći broj žena u Srbiji javlja lekarima da im nadutost remeti kvalitet života, pa čak i psihičko stanje, jer osećaju da gube kontrolu nad svojim telom.
U toj nevidljivoj borbi čovek pokušava sve – izbacuje gluten, smanjuje mlečne proizvode, preskače večere ili čak doručke. Menja navike, proverava ishranu i opet ostaje bez odgovora. Stomak se uporno “buni”, kao da ima svoj život. A izvor problema ponekad i nije hrana. Kada se uporede iskustva žena, uočava se da se isti simptomi javljaju i kod onih koje jedu zdravo i kod onih koje jedu brzu hranu. Onda pitanje postaje još veće: da li su krivi hormoni, stres, genetika ili način života?
- Stručnjaci podsećaju da postoji niz razloga zbog kojih telo reaguje ovako. Najčešći među njima su hormonski disbalans, posebno kod žena u PMS-u, u perimenopauzi ili kod onih koje se bore sa PCOS sindromom. Zatim tu su intolerancije na gluten i laktozu, ali i osetljivost na određene vrste ugljenih hidrata poznatih kao FODMAP šećeri. Dodatni faktori su i loša crevna flora, premalo fizičke aktivnosti, kao i psihička napetost koja se, kako lekari kažu, direktno prenosi na stomak. Ono što je posebno važno jeste da ishrana često nije glavni krivac, već poslednji okidač koji “pokreće” problem koji već postoji u organizmu.
Simptomi su obično jasni, ali ih ljudi olako shvate. Ako stomak svakog dana nakon obroka izgleda kao u trećem mesecu trudnoće, ako se oseća pritisak i bol bez prisutnog zatvora, ako odjednom počinje da steže garderoba koja je do juče bila taman, to su signali koje telo šalje. Uz to, nadutost ume da utiče i na raspoloženje, koncentraciju, pa čak i izgled kože i kose. Čovek tada postaje nervozniji, umorniji i povlači se u sebe. Prema istraživanju koje prenosi Politika, povezanost između probavnih problema i mentalnog zdravlja postaje sve očiglednija – ljudi koji se bore sa hroničnom nadutošću češće prijavljuju anksioznost i pad samopouzdanja.
- A šta raditi kada više ne znaš šta izbaciti iz tanjira? Rešenja, kažu stručnjaci, postoje, ali zahtevaju strpljenje i posmatranje sopstvenog tela. Jedan od prvih koraka je vođenje dnevnika ishrane i simptoma – tako se vremenom uočavaju obrasci koji nisu na prvi pogled jasni. Pored toga, korisni mogu biti probiotici i digestivni enzimi, ali ne nasumično, već oni preporučeni na osnovu konkretnih potreba organizma. Preporučuje se i ishrana sa smanjenim unosom FODMAP namirnica, kao i to da se voda pije između obroka, a ne tokom jela. Čak i jednostavna navika kao što je lagana šetnja posle obroka može doneti olakšanje. Posebno je značajno disanje i opuštanje, jer stomak, kako lekari objašnjavaju, reaguje na svaku emociju.
Jedna žena iz iskustva priznaje da joj je život počeo da se menja tek kada je usporila. Kada je naučila da jede na vreme, bez preskakanja obroka, kada je hranu učinila jednostavnijom i prestala da ignoriše signale tela. Tek tada shvatila je da simptomi nisu tu da je muče, već da je upozore da nešto nije u redu. To je trenutak kada čovek nauči da sluša sopstveno telo. Jer, kako naglašava Danas, sve češće se govori o tome da ignorisanje simptoma može dovesti do ozbiljnijih problema, uključujući sindrom iritabilnog kolona ili hronične upale koje se teško saniraju.
Nadutost se, dakle, ne mora trpeti, ali mora da se razume. To je stanje koje zahteva pažnju, vreme i spremnost da se osluškuje telo. Iako deluje banalno, ono menja svakodnevicu, utiče na samopouzdanje i na odnose sa ljudima. Zbog toga je važno da se o ovoj temi otvoreno govori, da se priznaju tegobe i da se zatraži pomoć kada je potrebna. Jer nije normalno da se svakog dana osećaš kao da telo više nije tvoje. Nije problem u hrani, često je problem u načinu života i u tome što predugo ignorišemo poruke koje nam telo šalje.
