U ovom članku Vam donosimo priču o običnom danu koji se pretvorio u šokantno iskustvo kada je u obroku otkrila nešto što se ne zaboravlja. U nastavku saznajte šta je pronašla i kako je reagovala…
Nikada nisam pomislila da će obično putovanje, koje sam planirala da bude jednostavno i bez problema, postati iskustvo koje ću pamtiti kao noćnu moru i o kojem ću morati govoriti pred svim ljudima. Na letu iz Delhija za New York bila sam sa svojim dvogodišnjim sinom. Iako umorna od putovanja, bila sam srećna jer smo se vraćali kući. Let je tekao uobičajeno, sve dok nismo došli do obroka koji su posluženi tokom leta.
- Dobila sam omlet, a sin je već bio gladan. Nisam ni pomislila da bi nešto moglo biti loše, pa sam mu ga dala da jede. Pojedao je više od pola obroka. U trenutku kada sam uzela svoju viljušku i pogledala na svoj tanjir, shvatila sam da nešto nije u redu. U hrani sam primetila bubašvabu. Da li je bila živa ili mrtva, nije bilo važno – to je bio trenutak u kojem su mi se svi osjećaji preplavili. Srce mi je stalo.
Pogledala sam sina u panici, srce mi je bilo u grlu. Već je pojeo veliki deo tog obroka. Ubrzo je počeo pokazivati simptome trovanja hranom. Bilo je jasno da nešto nije u redu. A sve se to dešavalo u avionu, gde sam bila zarobljena, potpuno nemoćna. Strah, bes i krivica su me preplavili. Kao majka, nisam mogla da verujem šta se događa. Počela sam da osećam neverovatnu odgovornost, kao da sam mu ja na neki način dopustila da se ovo desi.
- Sutradan, 28. septembra, donela sam odluku da o tome neću ćutati. Znala sam da moram podeliti svoju priču. Objavila sam na društvenim mrežama fotografije obroka i opisala šta nam se dogodilo.
Niko nije mogao da veruje u šta sam se našla u tom trenutku. Brzo su počele stizati reakcije ljudi – mnogi su bili šokirani, a objava se proširila neverovatnom brzinom. Ubrzo su počeli da mi pišu mnogi ljudi, koji su delili svoja slična iskustva i pokazivali podršku. Osećala sam se kao da nisam sama u ovom iskustvu.
Zahvaljujući toj reakciji javnosti, aviokompanija je uskoro reagovala. Poslali su mi izvinjenje i tražili dodatne informacije o mom letu i rezervaciji kako bi započeli istragu. U svom odgovoru su naglasili da im je sigurnost putnika prioritet i da ovakvi incidenti ne smeju da se dešavaju.
- Iako su mi se izvinili, moram priznati da to nije bilo dovoljno da mi obriše gorak ukus iz usta. I dalje sam osećala razočaranje, jer sam smatrala da ovakvi incidenti jednostavno ne bi smeli da se dogode, naročito kada su u pitanju obroci namenjeni deci na dugim međunarodnim letovima.
Ovo iskustvo je za mene postalo više od lične priče. Postalo je upozorenje za sve nas. Higijena i sigurnost hrane ne bi smeli biti luksuz koji se ponekad pruža, već osnovno pravo svakog putnika, posebno kada je u pitanju hrana koja se nudi deci na dugim letovima.
Iako sam zahvalna na javnoj reakciji koja mi je pomogla da dobijem pažnju javnosti, i dalje osećam da nešto mora da se menja. Situacija kao ova ne bi smela da se ponovi, i sigurna sam da mnogi putnici, naročito roditelji, dele moje mišljenje. Ovakve stvari ne bi smele biti prihvaćene kao normalne.
