U novom izdanju donosimo priču koja opisuje ženu koja je mislila da joj muž pomaže da zaspi, ali nije bila ni svesna šta se u pozadini svega krije i šta on zapravo planira …
Poslednjih nedelja zaspivao sam tako brzo da sam gotovo odmah gubio svest, kao da mi je telo otkazivalo čim bih dotakao jastuk. U početku sam to pripisivao običnom umoru. Mislio sam da je sve posledica posla, svakodnevnih obaveza, stresa koji se taloži i života koji me gura napred bez predaha. Međutim, ubrzo sam počeo da primećujem sitnice koje nisu imale smisla. Moj omiljeni čaj, koji je David uvek pažljivo pripremao za mene, iznenada je imao gorak ukus. Uvek sam ga pio s uživanjem, a sada mi je u ustima ostajao trag nečega što tu nije pripadalo.
Trudio sam se da ubedim sebe da umišljam. Govorio sam sebi da sam previše podložan paranoji, da sam gledao previše trilera i da mi mašta boji stvarnost. A ipak, negde duboko u meni, nešto nije dopuštalo da sve olako otpišem. Taj osećaj nemira je tinjao i nije nestajao. Jedne večeri sam odlučio da proverim šta se dešava. Sedeo sam s njim, uzeo šolju, ali sam samo otpio mali gutljaj. Kada se okrenuo, polako sam prosuo ostatak u lonac koji je stajao na stolu. Kada je primetio praznu šolju, nasmejao se i rekao da ću se sada sigurno opustiti. Njegov ton bio je blag, ali u toj rečenici čuo sam nešto što me dodatno uznemirilo.
- Pretvarao sam se da sam umoran i otišao u spavaću sobu. Legao sam i zatvorio oči, pokušavajući da izgledam kao da sam utonuo u dubok san. Srce mi je lupalo snažno, toliko da sam imao osećaj da će ga on čuti. Oko ponoći pod je zaškripao. Vrata su se otvorila polako i kroz trepavice sam uspeo da vidim Davida. Kretao se pažljivo, gotovo kao lopov, i u rukama držao mali metalni ključ koji nikada ranije nisam video.
Na moje zaprepašćenje, počeo je da podiže ploče ispod prozora. Shvatio sam da su moje sumnje bile tek početak, a ono što se krilo ispod poda prevazilazilo je svaku moju pretpostavku. David je izvukao metalnu kutiju i otvorio je drhtavim rukama. Ali to nisu bili trzaji straha, već uzbuđenja. Kada je svetlost lampe obasjala unutrašnjost kutije, dah mi se zaustavio. Tamo su bili pasoši na različita imena, svežnjevi novca u stranim valutama, fotografije žena koje nikada u životu nisam video i jedan pištolj pažljivo umotan u platno. U tom trenutku osećaj gađenja i užasa preplavio me je. Čovek koga sam voleo, onaj koji me budio poljupcima svako jutro, zapravo je vodio život toliko mračan da ga ni u noćnim morama ne bih mogao zamisliti.
- Dok je pregledao dokumente, uzeo je telefon i nekoga pozvao. Njegov glas bio je potpuno drugačiji, hladan i odsečan, kao da slušam stranca. Rekao je: „Ne, on ništa ne zna. Još nekoliko dana i sve će biti gotovo.“ Te reči su mi parale uši. Pitao sam se šta znači taj „kraj“ i da li se odnosi na mene. Ostao sam nepomičan, glumeći san, dišući plitko i nečujno. Kada je završio, sve je pažljivo vratio na mesto, zatvorio rupu ispod poda i legao pored mene kao da se ništa nije dogodilo. Njegovo lice je bilo spokojno, dok je mene parala misao da ležim tik uz čoveka koga više nisam poznavao.
Čekao sam da zaspi i onda, drhtavih ruku, uzeo svoj telefon. Uspeo sam da fotografišem mesto gde je kutija bila skrivena. Nakon toga sam se zaključao u kupatilu i pozvao policiju. Šapatom sam izgovorio ono što sam video: da moj muž u kući drži lažne pasoše i oružje. Policija je došla u zoru. U trenutku kada su ga hapsili, pogledao me je ravno u oči. Njegov pogled bio je leden, a na licu mu se pojavio osmeh koji me progonio još dugo nakon toga. Rekao je tihim glasom: „Znao sam da nećeš moći zauvek da spavaš.“
- Kasnije sam saznao da David nikada nije bio ono za šta sam ga smatrao. Njegovo ime koje sam znao nije bilo pravo. Godinama je menjao identitete, bio umešan u međunarodne prevare i svaku ženu uspavljivao na isti način dok ne bi nestala bez traga. Ja sam bio jedina koja se probudila na vreme i prepoznala znakove.
Dok su ga odvodili, ostao sam s praznom šoljom u rukama. Istom onom iz koje sam bezbroj puta pio njegov „ljubavni čaj“. Samo što sam sada konačno razumeo gorčinu tog ukusa. Ljubav može izgledati kao najveći dar, ali kada se pretvori u masku iza koje se krije laž, ona može imati najopasniji i najgorči ukus od svih.
