Milica Mršulja je žena koja je kroz život prošla kroz izuzetno težak i emotivan put. Njena priča počinje još u njenim prvim danima života, kada je, kao beba, ostavljena pored kontejnera u zimskim mesecima na Kosovu, 1994. godine. Ova tragična scena postala je osnov za njen kasniji život, u kojem će se susresti sa mnogim teškoćama, ali i sa ogromnom snagom koju će pronaći u sebi.
Početak života i usvajanje
- Zima 1994. godine donosi jezivu sudbinu bebi koja je pronađena pored kontejnera u Gnjilanu. Niko nije znao odakle je ni ko su njeni roditelji, ali ovo dete je preživelo zahvaljujući ljudskoj pažnji. Doveli su je u porodilište, gde je dobila ime Nera, prema grčkoj boginji hrabrosti. Milica, kako je postala poznata, usvojena je od strane porodice Nikolić iz Leskovca, koja nije imala dece, ali su je sa ljubavlju prihvatili kao svoju.
Međutim, informacije o njenom pravom poreklu nisu bile lako dostupne. Milica je saznala da je usvojena tek 1999. godine, kada je imala svega pet godina. Ove informacije došle su na najgori mogući način, od vršnjaka, koji su je zadirkivali zbog njenog porekla. U tom trenutku, roditelji su joj objasnili istinu, govoreći joj da su je oni izabrali iz ljubavi, iako nisu bili njeni biološki roditelji.
Traženje identiteta i otkriće prošlosti
- Godine su prolazile, a pitanja o njenim pravim roditeljima nisu prestajala da je muče. Kada je imala 16 godina, počela je da istražuje svoju prošlost i postavila je pitanje roditeljima o tome odakle je i ko su njeni biološki roditelji. Roditelji su je podržali u njenom istraživačkom procesu, ali informacije su bile oskudne. Milica je saznala da je rođena na Kosovu, ali put do pravih informacija bio je dug i pun prepreka.
Kroz godine traganja, otkrila je da su njen biološki otac i majka bili ljudi sa velikim uticajem na Kosovu, a njen otac je navodno pokušao da zataška celu situaciju. Iako je saznala osnovne informacije, i dalje je bilo mnogo nepoznanica. Kroz različite pokušaje, saznala je da je ostavljena u kutiji na Ulici cara Lazara u Gnjilanu, pored muzičke škole. Iako su detalji bili magloviti, saznanje da je bila ostavljena da umre u ledenoj noći duboko je pogodilo Milicu.
Prvi susret sa biološkom majkom
- Milica je nastavila potragu i jednog dana, kada je imala 18 godina, putem društvenih mreža objavila svoju priču na Facebook grupi posvećenoj Gnjilanu. Njena priča brzo je privukla pažnju, a kroz mnoge kontakte sa ljudima, počela je da saznaje više o svom poreklu. Kasnije je saznala da je tokom 1993. i 1994. godine čak sedam žena napustilo svoju decu, a među njima je bila i njena biološka majka.
Prvo, biološka majka je odbijala da prizna Milicu, ali kroz nekoliko razgovora, prepoznavši je, naposletku je priznala da je ona njena ćerka. Ovaj susret je bio emotivan, jer je Milica konačno imala odgovore na svoja pitanja, ali istovremeno je bio i duboko bolan. Biološka majka joj je objasnila da je morala da je napusti zbog nedostatka podrške partnera, koji je bio oženjen i imao funkciju na Kosovu, kao i zbog nedostatka podrške svojih roditelja.
Kreativnost kao izlaz iz bola
- Iako su Milicu u životu pratili surovi trenuci otkrića i bola, sve te emocije pretočila je u svoju umetnost. Postala je uspešna spisateljica, novinarka i glumica, stvarajući dela koja dolaze iz njenog unutrašnjeg sveta. Milica ističe da “srećni ljudi ne pišu pesme”, jer je njena kreativnost potekla iz dubokog emotivnog bola koji je nosila sa sobom tokom godina. Do sada je napisala nekoliko romana, od kojih je jedan ljubavni roman postao pravi hit na Balkanu.
Kada je postala majka, uzimajući svog sina u ruke, shvatila je duboku bol koju je njena biološka majka izazvala time što je napustila. Ovaj trenutak joj je pomogao da napravi emotivnu distancu od nje, iako je u početku želela da ima kontakt. Po završetku tih razgovora, odlučila je da prekinu svaki kontakt, jer nije mogla da oprosti svojoj biološkoj majci za ono što je učinila.
Zaključak
Danas, Milica Mršulja je uspešna žena, majka, supruga, novinarka i umetnica. Njen život je dokaz da čak i u najtežim okolnostima možemo pronaći snagu da postanemo najbolja verzija sebe. Njena priča nije samo priča o preživljavanju, već o trijumfu ljudske volje i sposobnosti da se izađe iz mračnih trenutaka života. Uprkos svim teškoćama, Milica danas živi život ispunjen ljubavlju i pažnjom, što je nešto što joj je oduzeto na samom početku života, ali što je sada u potpunosti osvojila kroz svoju porodicu i umetnost.
