Ispovest u nastavku je puna intriga,izazova i uticala je na veliki broj ljudi nakon što su je pročitali a vi u nastavku procenite da li vredi tolike pažnje…
- Dok je čitala ispovesti drugih ljudi, žena iz ove priče počela je da shvata da nije usamljena u svojim osećanjima i unutrašnjim borbama. Bila je u braku, ali brak nije donosio ispunjenje. Nisu imali dece, a njen suprug, po zanimanju vozač kamiona, često je bio odsutan zbog posla. Usled njegove česte odsutnosti, ona se sve više osećala zapostavljeno i usamljeno, kao da prolazi neprimećeno kroz sopstveni život. U tom periodu emocionalne praznine, njenu pažnju počeo je da privlači komšija iz zgrade – pravoslavni sveštenik, koji je sa porodicom živeo sprat niže. Susreti u liftu postajali su sve češći, a njegova ljubaznost ostavljala je prostora za različita tumačenja.
Nije mogla da proceni da li je njegova pažnja samo odraz pristojnosti ili znak dublje zainteresovanosti. Vremenom se počela pitati da li i on razmišlja o njoj na isti način kao ona o njemu. Sve je delovalo bezazleno dok jednog dana nije došlo do kvara u stanu – pokvario se frižider. Njen muž je bio odsutan, kod rodbine, pa je odlučila da zamoli komšiju da joj pomogne. To je trebalo da bude kratka i beznačajna usluga. Međutim, nakon što su zajedno rešili problem, pozvala ga je da ostane na kafi i kolačima. On je predložio da otvore i bocu vina, što je dodatno opustilo atmosferu.
- U razgovoru su delili interesovanja, puštali muziku koju oboje vole i sve je delovalo prirodno, ali i sve više emotivno i fizički nabijeno. Na njegov predlog, počeli su da plešu. Ples je bio nežan, ali ispunjen pogledima i dodirima koji su govorili više od reči. Ona nije osećala nelagodnost – naprotiv, prijala joj je pažnja koju nije dobijala od supruga. Osećaj da je viđena i poželjna bio je opojan.
Kasnije te noći, probudila se zbunjena, žedna i nesigurna u ono što se dogodilo. On je spavao pored nje, miran, dok se u njenoj glavi odvijala borba griže savesti i sramote. Nije mogla sa sigurnošću da kaže šta se dogodilo između njih, ali je znala da je granica pređena – ako ne telesno, onda svakako emocionalno. Ispraćajući ga, osećala je prezir prema sopstvenim postupcima.
- Ubrzo ju je pozvao suprug. Njegov glas bio je hladan, distanciran. Postavio joj samo jedno pitanje: da li ga i dalje voli. Bez mnogo razmišljanja, rekla je: „Više ne.“ Taj odgovor, koliko god bolan, bio je istinit i doneo joj olakšanje. U mesecima koji su usledili, odlučila je da se razvede. Započela je novi život i nastavila vezu sa sveštenikom. Njihovi susreti postali su redovni, išli su zajedno na izlete, putovanja, a on joj je govorio kako se uz nju oseća mlađe i življe. Ipak, nikada nije pominjao svoj brak, niti pokazivao da ima nameru da bilo šta menja u svom životu.
Njihov odnos bio je svojevrsni beg od stvarnosti, do trenutka kada je primetila da joj kasni menstruacija. Osetila je potrebu da test na trudnoću urade zajedno. Međutim, on se povukao – nije odgovarao na poruke, nije dolazio. Test je na kraju uradila sama i bio je pozitivan. Kada mu je to saopštila, njegov odgovor ju je šokirao. Bez imalo osećanja, rekao je: „Poslaću ti sutra pare za abortus.“ Njegove reči su je zatekle i duboko povredile.
- Nakon toga, odlučila je da prekine svaki kontakt s njim. Nedugo potom doživela je vanmateričnu trudnoću, koja je izazvala ozbiljne komplikacije. Tokom oporavka, suočila se sa svim emocijama koje je potiskivala – sa tugom, razočaranjem, i činjenicom da je ostala sama. Njeno iskustvo – ispunjeno strašću, iluzijom, ali i bolom i izdajom – ostavilo ju je ranjivom, ali i ojačanom. Na kraju, shvatila je da je jedina osoba na koju može da računa – ona sama.
