U današnjem članku vam pišemo na temu života jednog čoveka koji je odlučio da ceo svoj život posveti tišini, duhovnoj posvećenosti i striktnoj izolaciji od sveta uključujući i žene. Ova priča možda zvuči kao nešto iz distopijskog romana, ali je zapravo stvarna i puna dubokih pitanja o verovanju, tradiciji i savremenom društvu.
Mihailo Tolotos je rođen 1856. godine na Halkidikiju, u Grčkoj. Njegova priča počinje još u prvim trenucima njegovog života – izgubio je majku odmah po rođenju. Kao siroče, odrastao je pod brigom pravoslavnih monaha na Svetoj Gori, mestu koje je od 10. veka podložno strogim pravilima.
Sveta Gora je i danas jedno od najposebnijih i najizolovanijih mesta na svetu, jer žene, kao i ženske životinje, nemaju pravo da kroče na ovu svetu zemlju. Ova zabrana važi i danas, a Tolotos je, verovao ili ne, celog svog života poštovao ova pravila, koja su bila deo njegove svakodnevice.
Za Tolotosa, Svetu Goru je činio svet za sebe. Ovaj manastir je dom za oko 2.000 monaha, koji se pridržavaju strogih pravila celibata i duhovne posvećenosti. Tolotos nikada nije napustio ovo mesto, a život u ovom izolovanom svetu je bio pun molitve, tišine i posvećenosti veri. Nikada nije video ženu. Njegovo znanje o suprotnom polu bilo je ograničeno na priče drugih monaha i knjige. Zamišljao je svet kroz reči drugih, daleko od stvarne slike koju bi imao da je živeo u savremenom društvu.
- Osim toga, Tolotos je živeo u potpuno netaknutom svetu. Prema članku iz škotskog lista Edinburgh Daily Courier iz 1938. godine, on nikada nije video ni automobil, ni avion, pa čak ni film. Dok su moderni izumi i tehnologija činili čuda u svetu, on je bio u potpunoj tišini, daleko od buke koju je nosio napredak. Iako je svet jurio u budućnost, Tolotos je ostao dosledan svojoj odluci da se posveti molitvi i monaškom životu.
Kada je preminuo 1938. godine, njegova smrt je izazvala posebnu pažnju među monasima sa Svete Gore. Verovali su da je Tolotos možda jedini čovek u istoriji koji je živeo i umro bez da je ikada video ženu. Ova tvrdnja i dalje izaziva interes među istraživačima i ljudima koji se bave proučavanjem monaškog života. Tolotosova priča je više od lične ispovesti; ona postavlja važna pitanja o tome kako živimo, šta znači izolacija, i koliko se lako može odabrati život van moderne stvarnosti, u potpunoj posvećenosti verovanju i tradiciji.
Danas, Sveta Gora i dalje ostaje mesto u kojem ženama nije dozvoljen ulazak, a rasprave o ovoj zabrani sve više uzimaju maha u savremenom društvu. Mnogi smatraju da je ovo pravilo zastarelo i da je diskriminatorno, dok drugi smatraju da je to važno očuvanje tradicije i spiritualne čistote. Bez obzira na te debate, Sveta Gora ostaje utočište za monahe koji žele da žive u skladu sa svojim verovanjima i životnim odlukama, baš kao što je to učinio Tolotos pre više od jednog veka.
Mihailo Tolotos je danas gotovo zaboravljen, ali njegova priča ostaje snažna opomena o tome da u svetu postoje skriveni kutci u kojima ljudi i dalje biraju da žive tiho, daleko od buke i haosa savremenog društva. Ova priča nas podseća na to da postoje ljudi koji, kao Tolotos, biraju život u potpunoj posvećenosti nečemu većem od sebe, bez uticaja spoljnog sveta, u potpunoj izolaciji od svega što bi moglo da im poremeti duhovni mir.
Tolotosov život je duboka refleksija o tome koliko je važan izbor, koliko su važni naši principi i vera, i koliko daleko možemo da idemo da bismo živeli u skladu sa svojim uverenjima
