Marija Šerifović, pobednica Evrovizije i poznata srpska pevačica je povremeno volela da neke momente iz svog privatnog života podeli sa svojim obožavaocima preko društvenih mreža, ali je što se tiče ozbiljnih stvari uvek bila rezervirana i držala pod ključem. Kakve se to sve stvari kriju iza tog paravana tajni…
Krajem 2023. godine, muzička zvezda Marija Šerifović ostvarila je svoju najveću životnu želju – postala je majka. Rođenje sina, kome je dala ime Mario, unelo je novu dimenziju u njen život, a sama činjenica da je dečak rođen u Sjedinjenim Američkim Državama dodatno govori o ozbiljnosti i promišljenosti odluka koje je donosila tokom procesa majčinstva. O ovome je progovorila u retkom intervjuu, u kojem je otvoreno govorila o izazovima, ali i o sreći koju je pronašla kroz surogat-majčinstvo.
- Marija nije pravila senzaciju oko rođenja deteta, niti je želela da eksponira ovu temu u medijima. Međutim, u emisiji kod Ognjena Amidžića, pevačica je odlučila da podeli deo svoje intime, kako bi možda njen primer bio ohrabrujuć i koristan za druge koji se nalaze pred sličnim životnim izazovima. Otkrila je da se odlučila na surogat-majčinstvo tek nakon što su drugi pokušaji da postane roditelj završeni bez uspeha. U Americi je boravila još od 2014. godine, ali tek godinama kasnije počela je da razmatra ovu mogućnost, i to u saradnji sa timom najboljih američkih stručnjaka. Naglasila je da ništa nije učinjeno nepromišljeno, već je svaka odluka bila vođena medicinskim savetima i pravnim procedurama.
Posebno ju je pogodila reakcija dela balkanske javnosti, koja je, kako kaže, ostala zarobljena u predrasudama i neznanju. Oštro je kritikovala komentare koji su dovodili u pitanje humanost i etičnost čitavog procesa. Istakla je da surogat-majčinstvo, kakvo se sprovodi u Americi, nema nikakve veze sa eksploatacijom žene. Naprotiv – sve se odvija u skladu sa strogo propisanim zakonima, pod stalnim nadzorom medicinskog i pravnog tima. Žena koja je iznela njeno dete imala je svakodnevne masaže, pomoć u kući i potpunu brigu o zdravlju, naglasila je Marija, dodajući da nikakve priče o “vezivanju za radijator” nemaju veze sa stvarnošću.
- Kada je došlo pitanje o ocu deteta, Marija je odlučila da ostane suzdržana. Kratko je rekla da je u pitanju „strašan dasa“ i da je „Evropejac“, ali je naglasila da ne može, niti sme da iznosi više detalja. Postoje brojni ugovori koji je obavezuju na diskreciju, a kako sama kaže – nikad se ne zna da li će neko te informacije u budućnosti prevesti, interpretirati pogrešno i potencijalno izazvati pravne posledice. Zbog toga ostaje dosledna odluci da o toj temi više ne govori.
U istom razgovoru, dotakla se i budućnosti svog sina. Marija je jasno stavila do znanja da joj nije važno šta će Mario jednog dana postati – važno joj je da bude srećan. „Ako bude doktor nauka, živeće na Beverli Hilsu. Ako bude automehaničar, kupiću mu ceo Tošin bunar“, izjavila je kroz osmeh, pokazujući koliko joj je stalo da dete raste bez pritiska i sa potpunom slobodom da izabere svoj put.
- Osim što je postala majka, Marija je u skorije vreme pokazala i interesovanje za sopstvene korene. Počela je da istražuje porodičnu istoriju, posebno poreklo Šerifovića iz Vranja, koji su, kako tvrdi, nekada bili veoma imućni. Posećivala je muzeje, kopala po dokumentima i odlučila da se tome posveti detaljnije. U tom duhu je nedavno uradila i DNK test kako bi precizno saznala geografsko i genetsko poreklo.
Rezultati su je, kako kaže, i iznenadili i zabavili. Otkrila je da gotovo 61% njenih gena vodi poreklo sa prostora Grčke i Balkana, što nije neočekivano, s obzirom na bogatu istoriju i mešanje naroda na ovim prostorima. Međutim, saznala je i nešto sasvim praktično – da ima problem sa glutenom, što joj ranije nije bilo poznato. Ceo proces opisala je kao zanimljiv i koristan, naročito za one koji žele dublje da razumeju svoje nasleđe.
- Marija Šerifović je još jednom pokazala da je žena sa čvrstim stavovima, koja nije spremna da pravi kompromise kada je u pitanju njena istina. Njena priča o majčinstvu, poreklu i ličnim izazovima govori o hrabrosti da se živi drugačije, uprkos osudama i predrasudama. I možda baš zato, njena priča ima snagu da nadahne – iskreno, bez maski, u potpunosti ljudski.
