Odrasla sam pod vladavinom žene koja je svoju decu videla kao sporedne likove u svom životu, kao potrebnu pozadinu za njen užitak u centru pažnje. Moja mama je često ponavljala da sam joj uništila život – to su bile reči koje je izgovarala u trenucima frustracije, a ujedno su ostale duboko urezane u moje pamćenje. Osećala sam da nisam bila voljena, i to je oblikovalo moje iskustvo odrastanja.
- Sećam se trenutaka kada sam kao dete pokušavala da priđem mami da me pomazi. Njena reakcija je uvek bila ista: „Skloni se, ostavi me na miru, ti si očeva, idi kod njega.“ Iako sam bila mala, već tada sam postala svesna da nešto nije u redu u našem odnosu. Možda mi nije bilo jasno zašto, ali osećala sam da sam samo smetnja u njenom životu. Tek kasnije, kao odrasla osoba, shvatila sam da je njena narcisoidnost bila uzrok tolikih boli.
Uloga narcisoidne majke
Moja mama je bila žena koja je želela da bude u centru pažnje u svakom trenutku. Kao deca, uvek smo bili zanemareni dok je ona zauzimala središnju poziciju. Kada bi smo imali prijatelje kod nas, mama bi se borila za njihovu pažnju, koristeći sve svoje šarmantne osobine. Često bi izazivala svađe, bilo šta da bi svi gledali samo u nju. Čak i kada sam bila samo sa njom, osećala sam da joj je veća pažnja potrebna nego bilo čiji osećaji.
Odrasla sam s osećanjem da nisam bila vredna njene ljubavi. Narcisoidnost moje majke nije samo bila u njenoj potrazi za pažnjom, već i u njenom stalnom ponižavanju mene. Sećam se da sam je pitala o tome zašto mi je uzela psa, a njena reakcija je bila da poriče da se to ikada dogodilo, uprkos tome što je sestra imala jasan osećaj o tome.
Tada je umrla
Kada je moja majka obolela od raka pluća, nisam očekivala da će to promeniti naš odnos. Iako sam bila odrasla žena sa srećnim brakom i vlastitim detetom, osjećaj tuge bio je samo površinski. Osećala sam obavezu da budem tu za nju, pa sam redovno putovala da je posetim u bolnici. Međutim, čim sam je videla u bolnici, bila sam šokirana – žena koja je celog svog života bila tako jaka i kontrolisala sve, sada je bila samo krhka osoba u krevetu, u poslednjem stadijumu bolesti.
Očekivala sam da će preminuti u tišini, ali ne, ona je ostala sposobna da seje otrov. Njene reči su bile oštre i bolne, čak i kad je bila na samrti. Jednom mi je rekla: „Možeš da ideš“, dok sam joj pokušavala pomoći, a drugi put me je napala zbog toga što sam odustala od časova klavira kada sam bila mala.
To je bilo samo ponašanje narcisa – uvek je bilo nešto negativno, uvek je bilo nešto što sam mogla da uradim bolje. Iako sam bila odrasla osoba, još uvek nisam mogla da se otarasim tih kritika koje su bile duboko ukorenjene u mom biću.
Posledice tih godina
Kada je mama preminula, osećala sam bes, ali i olakšanje. Možda bi mnogi pomislili da je njen gubitak trebalo da izazove tugovanje, ali u mom srcu je bilo nešto drugo – sloboda. Nikada više nisam morala da slušam njene kritike i nisam više morala da brinem da će me ponovo povrediti. Ipak, to je takođe izazvalo talas potisnutih emocija koje su se pojavile nakon njenog odlaska.
Ubrzo su nastali problemi sa mojim zdravljem, što je dodatno otežalo situaciju. Dijagnostikovan mi je Hašimoto, a počela sam da se povlačim od prijatelja i zanemarujem svoju ćerku. Na kraju, moje emocionalno stanje je postalo toliko loše da nisam mogla da funkcionišem normalno. Počela sam da pijem svako veče kako bih se opustila, ali nisam shvatila da je to način bežanja od problema.
Lečenje i oporavak
Prošlo je nekoliko meseci pre nego što sam se obratila stručnjaku. Razgovarala sam sa terapeutom koji mi je pomogao da shvatim duboki uticaj koji je imala moja majka na moj život. Narcisoidni roditelj može da ostavi dugoročne posledice na dete koje odrasta pod njihovim uticajem, i to je nešto što nisam mogla da shvatim dok nisam počela da se bavim svojim emocijama.
Pokušala sam da pronađem načine da povratim kontrolu nad svojim životom. Na kraju, nasleđeni novac koji mi je ostavila mama nisam potrošila na kuhinju kao što je to želela, već na kurs kreativnog pisanja koji mi je pomogao da napišem svoj debitantski roman. Bio je to moj način da preuzmem kontrolu nad sobom i svom životu.
Zaključak: Put prema slobodi
Iako je odnos sa mojom majkom bio bolan i težak, kroz terapiju i introspekciju, polako sam shvatila da je sloboda ta koja me sada vodi. Naučila sam da biram prijatelje prema tome kako mi uzvraćaju, a ne na osnovu toga koliko mogu da budem korisna njima. Osvojila sam unutrašnju slobodu, iako je to bilo teško i nije se dogodilo preko noći.
Sada znam da je najvažnija lekcija koju sam naučila to da je moguće preživeti život pod narcisoidnim roditeljem i da se možemo izlečiti, čak i kada smo odrasli. Moja mama mi nije dala ljubav, ali sam ja sada naučila da volim sebe.
