Mama je poslednjih dana skoro stalno u krevetu. Kaže da je bolesna, ponavlja da je bole bubrezi i da ima problema s tim organom. Na početku smo svi verovali da je u pitanju zaista bolest; takve stvari ljudi često kriju i objašnjavaju bolovima koje izgleda teško objasniti.
Jednog popodneva, kad sam se vratila ranije sa fakulteta, čula sam raspravu kroz vrata. Glasovi su dopirali iz hodnika, a tek pokojim rečima sam uspela da uhvatim smisao onoga što se govori. U jednom trenutku izmamila je iz mame jedna jeziva rečenica koju ne mogu da izbacim iz glave: govorila je kroz jecaje i suze da već danima laže decu pričom o bolnim bubrezima, jer ne može otvoreno reći da ju je njihov otac prisilio da prekine trudnoću. Rekla je da on ne želi više od dvoje dece i da ne želi da u kući bude dečiji plač u ovom trenutku. Te reči su padale kao kamen, svaka od njih bolnija od prethodne.
- Otac je odgovorio pretnjom. Rekao je da će je isterati iz kuće i ostaviti bez ičega ako ikome ispriča šta se dogodilo. U trenutku kada sam shvatila šta je rekla, sustigao me je osećaj kao da mi se srce steže i nešto me je probolelo iznutra. Nisam mogla da ostanem u kući. Tiho sam sišla niz stepenice, otvorila vrata i izašla napolje. Hodala sam bez pravca sve do glavne ulice, ne znajući gde dalje. Um mi je bio pun kontradiktornih misli — neverica, bes, strah i saosećanje prema mami, ali i potpuni šok zbog slike oca koju sam do tada nosila u glavi.
Ne osećam se dobro. Svaki put kad zatvorim oči, čujem mamin glas kako se lomi; vidim joj lice mokro od suza i pod izrazom bola. Ne znam više šta da mislim o čoveku koji mi je otac. Te reči su rasturile sve poverenje koje sam imala, i sada se suočavam s pitanjem da li osoba koja me je odgajala uopšte zaslužuje takav naziv. Najgore mi je što ne znam kome da se obratim. Brat i ja već imamo narušen odnos zbog oca; bojao se da bi, ako brat sazna, mogao reagovati nasilno i ugroziti još više situaciju. Taj strah me dodatno parališe, jer ne želim da bilo ko nastrada zbog istine koja je tragična sama po sebi.
- Ono što mi je najteže jeste osećanje nemoći. Mama je bila prevarena i prisiljena na postupak koji je promenio njen život i, moguće, naše živote zauvek. Ona je izabrala da to krije od nas, da nas zaštiti sopstvenom laži o bolesti, ali ta zaštita je bila zasnovana na strahu i sramu, ne na sigurnosti. Ja sada nosim teret tog saznanja, pokušavam da obradim bes i ljutnju prema ocu, saosećanje prema majci i tugu zbog svega što je izgubila — ne samo mogućeg deteta, već i dela svoje slobode i izbora.
Kad razmišljam o svemu, postavlja se mnogo pitanja bez odgovora. Kako se suočiti s takvom vrstom nasilja i prisile u porodici? Kako pomoći majci koja je pretrpela traumu, a koja se boji posledica ako progovori? Kako zaštititi sebe i brata od eskalacije nasilja? Sve su to dileme koje me prate i koje nisu lake za rešiti. Najbolje bi bilo potražiti podršku, ali nije jednostavno znati kome verovati i kome se obratiti bez rizika.
U ovakvim situacijama važno je razmišljati o sopstvenoj bezbednosti i o bezbednosti drugih. Ako postoji mogućnost neposredne opasnosti, treba razmotriti kontakte koji mogu pružiti zaštitu, poverljive odrasle osobe ili institucije koje se bave porodičnim nasiljem. Takođe je važno da osoba koja je prošla kroz takvo iskustvo dobije emotivnu i psihološku podršku kako bi mogla da procesuira traumu i povrati snagu. Ali sve to zahteva hrabrost i plan — nagli, impulzivni potezi mogu samo pogoršati situaciju. Zato je korisno potražiti savet od organizacija i stručnjaka koji znaju kako postupiti u slučaju nasilja i prinude.
- I pored straha i konfuzije, važno je ne ostajati sam sa takvom vrstom tereta. Razgovor s nekim kome verujete, traženje informacija o pravnim i socijalnim opcijama, i korak po korak planiranje kako pomoći mami bez ugrožavanja sebe i drugih, mogu biti prvi koraci napred. Ovaj trenutak je bolan i nepravdan, ali selidba prema traženju podrške i zaštite može biti način da se premosti tmina i da se povrati deo dostojanstva koje je bilo izgubljeno.
Ako želiš, mogu preformulisati ovaj tekst u obliku pisma, kratke ispovesti ili članka koji bi mogaoš podeliti s nekim kome veruješ — da bi lakše otvorila razgovor i zatražila pomoć.
