Ova priča iz ratnog Sarajeva nosi snažnu emociju i duboku ljudsku poruku, govoreći o snazi ljudske solidarnosti i ljubavi u najtežim trenucima. Priča o Ivanki Šućur i njenom neobičnom susretu sa napuštenim djetetom, koje je kasnije postalo njen usvojeni sin, vraća nas u 1993. godinu, kada su Sarajevo i njegovi stanovnici prolazili kroz strašnu ratnu golgotu.
Susret sa sudbinom
- Tog 16. oktobra 1993. godine, Ivanka je, kao i mnogi Sarajlije, išla po vodu, jer snabdevanje gradom bilo je u to vreme gotovo nemoguće. Ivanka je bila majka troje dece, a njen muž je poginuo na Igmanu braneći Sarajevo. Iako su je ratne prilike natjerale da se bori za život, Ivanka nije odustajala od brige o svojoj deci. Tog dana, dok je hodala po svom naselju Hrasnica, susrela je napušteno dete u ruševinama. Njeno srce je odmah bilo pogođeno ovom situacijom.
Kako Ivanka objašnjava, prišla je djetetu koje je bilo prestravljeno i plačući. Granata je pala samo nekoliko metara od njega, a on je pao na zemlju. Ivanka je pomislila da je možda zalutalo, ali dok je gledala oko sebe, shvatila je da je dete zaista napušteno. Na djetetovim rukama bila je cedulja koja je sadržavala važnu informaciju o detetovom poreklu i njegovoj sudbini.
Poruka na cedulji
- Na cedulji je stajalo: „Moli se onaj ko ga pronađe da ga preda policiji, da mu se nađe otac.“ Ova rečenica je duboko pogodila Ivanku, ali ona nije stajala. Ubrzo je odnela cedulju u kriminalističku službu i obavestila vlasti o ovom neobičnom nalazu. Zajedno sa socijalnom radnicom Gordanom Kadić, Ivanka je obezbedila da dete bude smešteno na sigurno i da mu se pruži odgovarajuća briga. Od tog trenutka, detetu je bilo jasno mesto u Ivankinoj porodici.
Početak nove porodice
Ivanka se odmah vezala za Elvisa Salkanovića, kako se dete zvalo, i prihvatila ga kao svoje vlastito. Ivankina deca, iako su tada bila u teškoj situaciji, otvorila su svoja srca za novog člana porodice. Elvis je već istog dana nazvao Ivankinu kćerku „mama“, pokazujući kako je brzo prihvatio ljubav koju mu je pružila ova hrabra žena.
- Kroz sve ratne nedaće, Ivanka nije dozvolila da se Elvis razlikuje od njene biološke dece. Ona je svojom nesebičnom ljubavlju i brigom stvorila toplu porodicu u kojoj su svi članovi živeli zajedno i zajedno preživljavali teškoće rata. Ivanka je uvek isticala kako se nikada nije osećala drugačije prema Elvisu nego prema svojoj deci.
Elvisov život nakon rata
Elvis je odrastao u Ivankinoj porodici i izrasao u srećnog mladog čoveka. Tek kada je imao osam godina, saznao je pravu istinu o svom poreklu – da je bio napušten u ratu, a nakon toga od strane socijalnih radnika doveden kod Ivanke. On je imao svoj emotivni odgovor na sve te informacije: „Rekli su mi da sam ostao bez roditelja, da su me našli u ratu.“ Elvis je, kaže, bio duboko potresen, ali zahvaljujući ljubavi Ivanke i njene porodice, uspeo je da pronađe svoje mesto u životu.
- Nažalost, majka Elvisa pokušala je 1994. godine da ga vrati, ali zbog propisa i socijalnih zakona, to nije bilo moguće, te je Elvis ostao sa Ivankom. Elvis je kao dečak bio povučen i nije govorio uopšte pet godina, verovatno zbog traume koju je pretrpeo tokom rata.
Ivanka i njen naslednik
Ivanka je preminula 2016. godine, ali se njeno ime i njen čin nesebične ljubavi prema Elvisu i dalje pamte. Ona nije samo sačuvala Elvisov život u teškim vremenima, nego mu je pružila priliku da postane deo porodice koja ga voli i podržava. Danas, Elvis živi u novoj porodici, ali se nikada nije odvojio od Ivankine ljubavi i sećanja na ženu koja je za njega bila više od majke.
- Ova priča nas podseća na snagu ljudskih odnosa i na to koliko je ljubav važna u teškim vremenima. Ivanka Šućur je svojim delovanjem u ratnim godinama pokazala kako istinska hrabrost i ljubav mogu promeniti život jedne osobe. Iako rat nosi puno gubitaka, priča o Elvisu i Ivanki ostaje snažan podsetnik na to da dobrota i solidarnost mogu prevazići i najteže životne okolnost
